• Тел : 011/ 7292-331
  • Радно време : 06:00 - 18:00
  • Адреса : Прерадовићева 2a, 11000 Београд

Тим за сарадњу са  друштвеном средином и локалном заједницом  у нашој Предшколској установи, почео је са радом 22.09.2022 године

Циљ нам је да пружимо подршку  васпитачима у избору садржаја које могу да  понуде деци у оквиру пројеката  у складу са програмом Године узлета и родитељима.

Нудимо Вам неколико идеја које можете реализовати у току Дечје недеље и месеца октобра. 

 

Са више  од 2000 различитих врста из читавог света које су распоређене у посебне еколошке и географске целине, ова институција је “музеј живих биљака под отвореним небом”

 https://jevremovac.bio.bg.ac.rs /  

 

01.10.2022 год.  у 12h  на спортским теренима у Борчи 3, можете учествовати у радионицама Инклузивног Trickz art фестивала и промоцији Еколошке читанке са прелепим илустрацијама на рециклажном папиру.

 

У недељу 02.10.2022 год у 12 h  у оквиру манифестације Радост Европе, биће организован карневал  учесника од Трга републике до Калемегдана.

            https://www.dkcb.rs/radost-evrope/radost-evrope-program/

 

Такође у недељу, од 12h у Академији 28 је на репертоару представа за децу: “Шашави Штрумпфови”.

 

 Спортски парк је детаљно испланиран простор на 2500 квадрата у срцу Панчева где су приоритет спортски и креативни садржаји намењени деци свих узраста.  

Тамо Вас очекују организоване активности са тренерима и аниматорима : игре без граница, водене игре, нинџа ратници, штафетне игре.. Деца могу користити креативни кутак, авантура парк, зип лајн, трамболине, мултифункционални терен са бициклама, тротинетима, ролерима...  

                                                 https://www.sportpark.rs/

 

          

 

У највећем јавном акваријуму и тропикаријуму на овим просторима, омогућено Вам је да   видите бројне животиње и биљке из разних делова света. Улаз је бесплатан четвртком и петком  за децу предшколског узраста уз пратњу родитеља а сваког викенда од 9 часова до 9 и 30 часова можете присуствовати храњењу становника Акваријума и Тропикаријума Београд . 

                                                https://javniakvarijum.rs 

 

Соколарство је стара древна ловна дисцплина о  којој  у Борчи можете сазнати све кроз “ Соколарску представу” која има едукативни карактер како би деци предшколског и школског узраста створили емоције и свест о корисности грабљивица. 

 Контакт: drustvosokolarasrbije@gmail.com

 

 

Београдска ролеријада је заказана за 8.10. 2022 год. Точкићи ће се завртети у центру града: на Андрићевом венцу, Теразијама и  тргу Николе Пашића од 10h до 14h.

Све информације можете наћи на:  www.rolerijada.rs

 

У оквиру ноћи истраживача   ваша деца ће имати  прилику да направе свог робота-уметника, да науче о добрим бактеријама које живе у нама, а видеће и како то изгледа природа сачувана у музеју, кованице које су користили стари Атињани, римски цареви и наши Немањићи. ..

https://www.bigcenters.rs/beograd/dogadjaj/big-noc-istrazivaca/

 

 

Центар “Мали Дунав” је намењен деци и одраслима који желе да стекну нова знања, унапреде постојећа, истражују и једноставно уживају у пријатном амбијенту. Посетиоцима се пружа могућност да посете јавни акваријум са дунавским врстама риба, зоо врт са воденим птицама, малу водену ботаничку башту, кућу на води, сојеницу, оазу барских корњача, научно-културни кутак, насеље праисторијског рибара... опробају се у пецању, плове “ малим Дунавом” или само уживају у пријатном амбијенту.

www.cefah.agrif.bg.ac.rs

 

И на крају, само да подсетимо на увек актуелну сарадњу са локалном заједницом у виду посета школама, библиотекама, поштама, спортским теренима и паркићима са занимљивим садржајима за дечје игре.

 

Поштовани родитељи,

Од 1.септембра Ваше дете прелази из јаслица у вртић и сигурно имате много питања везана за нас.

Информатор који смо спремили,  одговориће на нека од њих и омогућити Вам да сагледате рад наше Установе. Надамо се да ће бити и први корак у стицању поверења и квалитетне сарадње коју ћемо заједно градити у интересу Ваше деце.

НАШ ВРТИЋ НУДИ:

- Услове да ваша деца расту здрава, задовољна и оснажена да се конструктивно носе са изазовима.

- Простор као квалитетну физичку средину у коме се  јача осећај колективног власништва, узајамних односа, осећај припадности и повезаности са другима. Све оно што се сматра вредним у култури вртића по новим Основама програма „ Године узлета“.

- Васпитачице са  високим образовањем,  богатим радним искуством које су стекле и стичу кроз стручно усавршавање и  едукације за рад са децом предшколског узраста, сестре на превентивној здравственој заштити, сервирке и спремечице...

Као и стручну службу: дијететичаре, педагоге, психологе и логопеде са којима планирамо и унапређујемо рад са децом. Уколико је вашем детету неопходна стручна помоћ, обратите се васпитачима и заказаћемо састанак са одговарајућим стручњаком.

- Васпитно- образовни  рад прилагођен узрасту, који подразумева  осамостаљивање,  стицање здравствено-хигијенских навика, истраживање, забавне, моторичке и изазовне активности. Стога, је врло важно да гардероба не омета кретање Вашег детета, да га не спутава у истраживању ликовних материјала, облачењу, свлачењу...

 

 

 

 

 

 

ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ЗА БОРАВАК ДЕТЕТА У КОЛЕКТИВУ:

-обућа ( патофне) које ће дете користити само за собу

- влажне марамице ( зависно од стечених навика за коришћење тоалета), ролна убруса, паковање пластичних чаша..јер деца сама перу руке течним сапуном, бришу их убрусом и по потреби пију воду.

-Резервна пресвлака : доњи веш ( више комада ако дете није још регулисало пражњење бешике и црева), чарапе, подмајцу, и зависно од временских прилика горњи и доњи део гардеробе.

- Пиџаму и јастучницу по могућству упаковану у врећицу и на свим деловима крупним словима написано име детета. Често се догоди да дете не препозна своју па да га не излажемо додатном стресу.

САРАДЊА СА ПОРОДИЦОМ

-Активно укључивање родитеља у живот и рад вртића у свим сегментима

  • Дневна комуникација приликом довођења-одвођења детета
  • Родитељски састанци
  • Размена информација на паноу испред собе
  • Размена информација на главном паноу на улазу у вртић
  • Размена информација преко сајта установе rs
  • Учешће у васпитно- образовном раду
  • Отворена врата

 

 

 

 

 

 

 

 

АДАПТАЦИЈА

 Покушајте да у првој недељи доласка у нову групу, припремите дете на нова али и позната лица другара из групице, охрабрите га да истражи нови  простор, договорите неке пријатне активности после вртића или долазак раније по њега...

Сваки изостанак због болести, дуже од пет радних дана и седам календарских правдате потврдом педијатра. Ако се појаве неки симптоми болести док је дете у вртићу, добијате интерни упут за свог педијатра који вам такође даје потврду да дете може у вртић када оздрави.

У вртићу је забрањено давати било какву терапију, изузев оне за хроничне болести и то само уз потврду, препоруку лекара специјалисте и потписа дечијег педијатра.

РЕГУЛИСАЊЕ ОБАВЕЗА

Приликом потписивања уговора и анкса ( једном годишње) преузимате обавезу да поштујете све одлуке о : унутрашњој организацији кадрова, задржавању у дворишту и просторијама вртића, радном времену  и организацији рада у току зимског и летњег распуста, као и обавезу за плаћањем услуга ПУ.

По решењу Града Београда, нашег оснивача, које се налази на главном паноу, у обавези сте да сваки изостанак детета оправдате, а уколико до краја месеца не донесете оправдање, изостанак се наплаћајуе по пуној цени. Сва обавештења о уплатама можете добити на број 011 7292-183 локал 111.

 

  Отворени смо увек за сва ваша питања, сугестије, помоћ при структуирању просторних целина у којима борави ваше дете, предлоге.. Број тел. вртића: 011 2782-555

Надамо се успешној сарадњи у наредним годинама,

Колектив вртића „Сунцокрети“

 

Здравствена потврда и картон – попуњен и оверен код изабараног педијатра у Дому здравља који предајете медицинској сестри- васпитачу.

Обућа коју ће дете користити само за боравак у соби. То могу бити патофне, патике или ципеле. Обућа би требало да буде удобна, да омогућава несметано кретање, да држи дечје стопало и на тај начин буде безбедна.

Уколико дете користи дуду/цуцлу/варалицу она мора бити у својој кутијици обележеној именом детета.

Флашица коју дете користи за узимање напитака мора да има поклопац и да буде обележена именом детета.

Резервна гардероба стоји у ранцу или кеси обележеној именом детета.

За децу која користе пелене потребно је донети минимум 2 комада за целодневни боравак и то са обележеним именом детета.

 

Дан поласка у вртић се ближи. Узбуђени сте и узнемирени. Бринете да ли ће дете патити, плакати, да ли ће га други прихватити. Не заборавите да Ваша стрепња повећава дететову несигурност и чини га збуњеним. Зато је важно да будете сигурни у своју одлуку да укључите дете у колектив. Први и најтежи корак је одвајање на које деца различито реагују. Може да плаче, вришти, држи се за Вас и никог не примећује. Овакво понашање означава велики корак у развоју детета - свесно је да се одваја од Вас и научило је да брине. Растанак може бити тежи Вама него детету, дешава се да родитељ очекује проблем одвајања, а он се не појави. Дете се спонтано или уз подршку васпитача придружује другој деци и укључује у активност. Привикавање детета на колектив остварује се поступно, што подразумева остајање сат времена у групи у почетку, а затим се време продужава у зависности од дететових реакција. Тиме се постиже да дете схвати да није остављено и да ћете доћи по њега. Такође, Ваш боравак у соби је обавезан (5 дана), али у договору са медицинским сестрама и потребама Вашег детета, тај боравак може трајати и краће и дуже.

Покушајте да своје радне обавезе прилагодите краћем боравку детета током првих недељу, две дана. Можда ће тај период бити и дужи, а о томе ћете се договарати са медицинском сестром васпитачем.

Препорука је да дете у периоду привикавања, понесе са собом омиљену играчку, ћебенце, сликовницу или неки други предмет за који је везано како би уз себе имало нешто познато и њему важно.

 

Радно време 06:00 – 18:00
Пријем родитеља 06:00
Доручак 08:30 - 09:00
Организоване игре и активности 09:00 – 10:30
Ужина 11:00
Поподневни одмор 11:30 – 13:40
Ручак 14:00
Воћна ужина 15:00
Сободне активности и одлазак кући 15:00 – 18:00
Дежурство 17:00 -18:00

 

Када је дете узнемирено:

  1. Препознајте и уважите свако осећање свог детета. Напетост је такође емоција и није пријатна
  2. Научите своје дете да дубоко, полако дише, то је лака и веома корисна вештина која му помаже да само себе умири и опусти.
  3. Слушајте своје дете и питајте: „Кажи ми о чему размишљаш“. То ће му помоћи да препозна и открије страшне мисли и сцене које су створене у његовој дечјој машти.
  4. Уместо да инсистирате и разуверавате, питајте дете: „Колико је реално да се (то што га плаши) догоди“: Тако ћете га учити да се супротставља својим “страшним“ мислима.
  5. Питајте своје дете: „Реци ми како би ти могао да превазиђеш ову ситуацију„ и помозите му да се присети свих начина а не да му ви дајете решење. То ће га ојачати.
  6. Одустаните од разних идеја типа: „спаваћеш са мамом ноћас“ или неких других, како би се избегла ситуација која плаши дете. На тај начин се страх још више учвршћује и води новим избегавањима.
  7. Охрабрите покушаје детета да буде храбро без обзира како вам се чинили малим. Користите похвалу нпр.:“ Веома сам поносна на тебе зато што си ноћас спавао сам у свом кревету“.
  8. Радите заједно са својим дететом како бисте препознали и подржали мале кораке који воде већем циљу.
  9. Стварајте прилике да ваше дете вежба да се храбро супротставља, па му гестовима ставите до знања да цените његове покушаје (нпр. „баци пет“).
  10. Препознајте када сте ви сами напети и гласно реците шта ви можете да урадите како би се смирили и решили ситуацију. Ви ћете биди модел детету како се бори али водите рачуна да не пренаглашавате своје „симптоме напетости“.

 

Предности мешовитих вртићких група

  • Атмосфера у мешовитим групама је природнија, сличнија оној која дете очекује у реалном животу. У свакодневном животу увек је неко старији/млађи, способнији/неспособнији, бољи или лошији у некој активности
  •  Деца у мешовитим групама могу истраживати и усавршавати своје вештине вођства,  што би у „чистим групама“ било знатно теже. Многа деца која у групи вршњака немају довољно самопоуздања за улогу вође- у мешовитим се осећају сигурније.
  •  Позитиван је ефекат у савладавању социјалних вештина јер их деца уче на природан а не наметнут и испрограмиран начин, јачају самопоуздање, имају бољи однос према вртићу, а касније и школи.
  • Деца прилагођавају своју комуникацију у зависности од тога да ли се обраћају млађима или старијима: пазе на дужину реченица, тон гласа и начин изражавања- тако стално вежбају комуникационе вештине.
  • Деца подучавају једна другу, старија утврђују своје знање, развијају социјалне компетенције, имају доживљај успеха- то доводи до самопоуздања које је најбоља мотивација  за учење и напредовање.
  • Старија деца у мешовитим групама су најчешће та која иницирају игру и смишљају стратегије и начине укључивања млађих.Млађи су константно изложени комплекснијим начинима решавања проблема које користе старији, тако да стално покушавају и сама да примене сличне стратегије.
  • У мешовитим групама више је социјалних контаката међу децом, више позитивних изражавања емоција и маште а мање надметања и агресивности.
  • Према неким истраживањима много је мање сукоба, који и када се појаве- успешније се и брже решавају. Разлог је тај што млађа деца нису виђена као претња, старија деца прилагођавају своја очекивања и имају више разумевања.
  • Деца више међусобно сарађују, помажу једна другима, деле и размењују ствари,  при чему уче да преузимају одговорност за своје поступке, другим речима постају зрелија и одговорнија.
  • Често се догађа да старија деца која имају тешкоће са регулацијом властитог понашања и да знатно напредују када подстичу млађе на исто. Другим речима, када објашњавају правила и подсећају млађу децу да их треба следити, тада и сама следе правила понашања.
  • Игра млађе деце постаје софистициранија и зрелија него што би то било у тзв. чистој групи, док старија деца побољшавају своје социјалне вештине организујући игру за млађу децу.

 

Детету је потребна подршка одраслих да би успоставило јасне границе дозвољеног и недозвољеног, да научи да се контролише и планира своје акције.

Обично се ово постиже родитељским усмеравањем и примећивањем хваљењем, позитивног понашања детета

 

  • Хвалите, подржавајте и награђујте дечије активности

"Када ми се осмехујеш и награђујеш ме , осећам се вредним пажње и способним"

Да би дете развило самопоуздање  треба му дати прилику да осети да може да нешто уради само. Осећај сигурности и поверења у сопствене снаге важан је део личности.

Развија се од најранијег детињства.

Важно је рећи зашто је то добро урадило и шта је то било добро.

Тако ће стећи реалну слику о себи и својим способностима, развити речник, слушну пажњу....

 

  • Помозите детету да развије своју пажњу и да дели своја искуства

Деци треба помоћ да усмере своју пажњу. Покушајмо да будемо осетљиви и приметимо шта их  интересује, опишемо то речима, дозволимо им да ухвате у руку, опипају, покажемо им шта све може са тим да се ради у складу са њиховим  узрастом и могућностима. Тако деца могу  много више заједно са одраслим него што би успели сами.

Уче да упознаје своје окружење. Како?

Читаћете  кратке приче различитим гласовима да бисте везали пажњу.Тражићете да вам покаже ликове у сликовницама...

Када показујемо одушевљење у одређеним ситуацијама, омогућавамо детету да то искуство издвоји, запамти.

Покажите  како ствари функционишу, чему служе и како се зову.

Детету сте потребни да свет који га окружује добије смисао.

 

  • Проширујте дечији доживљај свог окружења уз помоћ маште, упоређивања, објашњавања...

"Када ми причаш приче и дајеш ми објашњења, чиниш ме заинтересованим и радозналим да откријем више"

Одрасли личи на водича који му открива  свет , пратећи на шта дете обраћа пажњу или сам му скреће пажњу на нешто важно, другачије....

Постављајући питања, упоређујући шта је велико, мало, округло, ..., постаје му подршка, ослонац да уреди информације које стижу до њега,  упоређивати раније дечије искуство са цртежима, уочавати сличности и разлике....

 

  • Имате ли стрпљења да застанете, прекинете тренутне активности и објасните детету оно што вас пита?

Размислите о овој свакодневној ситуацији:

Погледај! концентрација пажње

Шта је то? питање смисла оног што се види

То је чаша! именовање

То је плава чаша са медом . богаћење, ширење

А где је твоја чаша? подсећање..Да ли си је добио од баке..?

 

  • Помозите детету да усвоји правила понашања , поставите ограничења и утичите да поштује вредности и  касније у животу развије позитивну дисциплину.

"Када ми поставиш границе, учиш ме како да се контролишем"

Детету је потребна подршка одраслих да би успоставило јасне границе дозвољеног и недозвољеног, да научи да се контролише и планира своје акције.

Обично се ово постиже родитељским усмеравањем и примећивањем, хваљењем позитивног понашања детета.

Није довољно рећи немој то да радиш. Увек се мора објаснити зашто је нешто опасно. Поред забране неопходно је показати детету све друге могућности. Дете од одраслих учи да задовољава  своје  потребе на примерен начин.

"Стани не дирај"- тражимо да нас послуша без објашњења

"Пази , не дирај, то је вруће!", објашњавамо му зашто треба да нас послуша.

У ситуацијама опасним по дете , прво ћемо га спречити, зауставити да себе или другог не повреди.

Вежбање да размисли  о својим поступцима, планира своје активности, предвиђа последице својих активности. Правила се најлакше уче у игри.

Док гради кулу од коцака, одрасли га пита: " Шта хоћеш да направиш? Како ћеш то да урадиш? Хоћеш ли велике или мале коцке? А ако ставимо овако шта ће се десити...Покушај да на почетак ставиш највећу коцку, па да видимо како ће остале да стоје...

Уместо сталног говорења детету не, важно је показати својим примером шта је дозвољено и пожељно да ради.

Када се дете лоше понаша, често је то вапај у помоћ. Покушајте да откријете шта му то смета или недостаје.Ако су гладни, жедни, неиспавани, узнемирени, биће нервозни и сигурно ће теже поштовати правила!

 

Предуслови за усвајање правила понашања и снаге да се одложе  потребе :

  • Изаберите мали број јасних правила и будите доследни. Поставите јасне границе дететовог понашања са неколико једноставних правила
  • ваша кућа треба да буде сигурно место у коме се дете игра и истражује
  • учите дете да планира
  • усмеравајте дете сугестијама издвајајући значајно и објашњавајући шта може да ради
  • свако не мора да има објашњење
  • ако желите да промени активност , припремите га. Немојте нагло прекидати омиљену активност."Поиграј се још мало, ускоро ће ручак"
  • будите позитивни ( усмерите се на оно шта треба радити, а не шта не треба....."Помази мацу" уместо "Не чупај мачку!"
  • Награди добро понашање мноштвом похвала - деци је потребно одобравање и охрабривање.
  • Покушајте да останете мирни и контролисани - што сте ви сталоженији, дете ће усвојити ваш модел понашања
  • Открите шта дете осећа. Помозите детету да само схвати и саопшти своја осећања. Кад осети ваше разумевање осећаће се добро у "сопственој кожи".
  • Када се дете понаша неувиђајно и себично према другој деци и  одраслима, важно је интервенисати и подсетити на  правила, објашњавајући зашто неке одређене ствари нису дозвољене.
  • Вежбајте емпатију "Како се осећа дечак коме су узели играчку"......важна је осетљивост за друге људе и њихова осећања

 

  • Избегавајте физичко кажњавање

Физичко кажњавање учи нас да се конфликти решавају силом, а не договором.Деци тада схвате да је у реду ударити мањег и слабијег и да се проблеми тако решавају .

Физичко кажњавање само тренутно зауставља неко понашање.Дугорочно не мења понашање.Децу чини уплашеном, беспомоћном.Најчешће се сећају ситуације кажњавања, али не умеју да објасне зашто су кажњени.Зато и не могу да промене понашање?

Свако понекад има осећај да губи контролу.Једино решење је да се  склоните од детета и смирите. Даћете прилику да размислите зашто сте  баш тако реаговали, имаћете времена да покушате да се ставите у дететову ситуацију и размислите шта је све могло да утиче да се дете тако понаша. за децу је важно да се осећају сигурно и заштићено поред нас .

Казне не смеју да понижавају, вређају, постиђују дете.

Ако сте већ подигли руку- боље ударите дланом о длан - тиме ћете зауставити и себе и дете.

 

  • Родитељство није лако.

Деца испитују чврстину  граница.И док  уче заједно са нама шта су лоши поступци , морају да знају да критикујемо поступак, а и даље  волимо наше дете.

Чак и када добије забрану дете може да  се понаша као да га се то не тиче.Израз лица, покрети, непосредна реакција могу да дају утисак да дете не уважава оно што му је речено.Међутим за неку децу је довољно да се само мало сачека да би се добила жељена реакција, за неку је потребно да их боље упознамо и онда ћемо лакше препознати њихову спремност да испоштују забрану, за неку је потребно да се ситуација понови више пута како би научили понашање које се од њих очекује.

Сетите се свих добрих особина вашег детета и добрих ствари које сте му дали.За трајан позитиван однос љубави и поверења између вас и вашег детета неопходно је да је ваше заједничко време испуњено добрим пријатним искуствима, игром, разговором.Када су мали многе ствари раде зато што су нама важне.

 

Полазак у вртић представља за свако дете промену у животу, важан догађај за њега и родитеље. 

Преузмите илустровану брошуруАДАПТАЦИЈА ДЕЦЕ НА ВРТИЋ

Поласком у вртић делимично се мења дететов начин живљења, мора се прилагодити на непознате особе-васпитаче, вишесатни боравак међу већим бројем деце, нови простор и ствари које га окружују, делимично различит ритам активности, устајања, спавања и храњења.

Време у којем се дете, васпитачи али и родитељ прилагођавају новонасталој ситуацији и у којем се успоставља социо-емоционална веза детета и васпитача називамо адаптацијски период.

Како ће протећи период адаптације, с којим манифестацијама те колико ће трајати зависи од карактеристика личности детета, узраста детета, степена његовог развоја, стања дететовог здравља и породичне атмосфере у којој дете живи. Будући да су деца сензибилна за емоције родитеља и у свом понашању често изражавају оно што родитељи осећају, дететова адаптација и прихватање вртића у великој мери зависи и од тога како родитељ доживљава полазак детета у вртић, какав став има према вртићу и каква је била припрема детета за вртић. Адаптација зависи и од редовног долажења детета (изостанци продужују време прилагођавања).

Сва деца не реагују једнако током адаптације. Нека деца отворено негодују, редовно бурно реагују код растајања од родитеља, нека деца одбијају комуникацију са васпитачем док су друга у потпуности усмерена само на њих. Дете се најчешће не одваја од своје играчке или ранца, као прелазног објекта који му помаже да се осећа сигурније и заштићено. Нека деца су склона реакцијама на физиолошком плану: одбијање хране, одбијање спавања, пробавне сметње, често обољевање, а друга реакцијама у понашању (плач, агресивност,  пасивност).

Нека деца тако реагују само првих дана, код неких то стање траје данима, а код неких се јавља тек након одређеног времена па можемо говорити о могућим „закаснелим“ реакцијама када је дете схватило да је одлазак у вртић постало део његове свакодневнице и коначно стање.

Једна од могућих реакција је и регресија тј. враћање на претходне облике понашања који су већ усвојени и превладани на неком ранијем степену развоја. Тако дете које је успоставило контролу столице може сада опет обављати нужду у гаћице, оно које је комуницирало речима сада опет може прибегавати гестикулацији и сл. Но, такве промене у понашању су пролазног карактера. Оне ће нестати када се дете прилагоди новој средини, тј. када се буде осећало сигурно.

Сва та понашања су нормална у фази адаптације. Она слабе и нестају брзином којом се дете прилагођава околини и успоставља социо-емоционалне односе са васпитачима.

 

 

 

 

Адаптација није готова кад дете престане да плаче већ кад дете почне спонтано да изражава своја осећања, потребе, мисли и способности.

 

Родитељи ће имати прилику да у првим данима поласка у вртић/ јаслице бораве  са својом децом у васпитним собама. Време и начин боравка родитеља у соби, током адаптације, договараће се са сваком породицом приликом потписивања Уговора.

Ево неколико савета како Ви као родитељи можете олакшати период адаптације:

 

  • Ускладите ставове о вртићу унутар породице
  • Упознајте васпитаче са навикама и особеностима свог детета
  • Имајте сараднички и позитиван став према вртићу, представите детету вртић као забавно и весело место а не „нужно зло“
  • Подстичите дете на дружење с другом децом и одраслима
  • Развијајте самосталност детета у храњењу, хигијенским навикама и спремању играчака код куће (у складу са узрастом и могућностима детета)
  • Ускладите ритам живота код куће с вртићким
  • Будите доследни при довођењу детета у вртић, при остављању детета, кратко и срдачно се растаните (а не драматично и дуго, растанак је болан и треба га скратити на минимум)
  • Размењујте информације и договарајте се о свему са васпитачима
  • Допустите детету да понесе своју омиљену играчку у вртић;

 

  • Покажите детету да га волите и кад оно одбија останак у колективу;
  • Разговарајте са дететом о другој деци, о играчкама, о васпитачима, подстичите му интересовање за садржаје у вртићу;
  • Немојте да бежите од детета већ се увек поздравите и искрено кажите када ћете се вратити...и наравно, увек одржите своју реч!

Уколико родитељ има потребу може разговарати са члановима стручне службе о адаптацији деце, специфичним потребама деце, о својим потребама у односу на вртић, оправданости појединих васпитних поступака.

 

Саветовалиште за родитеље (педагог, психолог, логопед) ради по принципу заказивања преко васпитача или на број стручне службе 011/72-92-382

 

 

ДОБРОДОШЛИ У НАШ ВРТИЋ!

 

У оквиру Предшколске установе „Бошко Буха“ на општини Палилула, постоје три развојне групе, у објектима „Бисери“ на Карабурми, „Јежурко“ у Борчи, и „Весна“ у Падинској скели.

Ради што квалитетнијег васпитања и образовања, као и пружања подршке дечијем развоју, развојне групе су свој концепт рада базирале на отвореном инклузивном моделу.

Шта се под тим подразумева у пракси?

  • Пријем, оброци, као и одлазак деце кући обављају се у оквиру редовних група
  • Деца свакодневно проводе време у игри и активностима са вршњацима
  • Дефектолог у сарадњи са родитељима и стручним тимом ,заједнички израђују ИВОП за свако дете. Такође, у складу са ИВОП-ом, актуелном темом, потребама и интересовањима детета, дефектолог прилагођава активности индивидуалним карактеристикама сваког детета.
  • Сви заједно идемо на излете и у позориште
  • Учествујемо на свим манифестацијама на нивоу вртића ( прославе, приредбе...)
  • Учествујемо у сарадњи са друштвеном средином

 Кроз заједничке активности, игре, дружење,шетње интензивно подстичемо интеракцију и комуникацију међу децом, стварамо могућност за вршњачко учење и истинску укљученост деце са сметњама у развоју у подстицајну средину вршњака.

Оно чему тежимо је да наш вртић буде средина која обезбеђује да се сви осећају вредно, безбедно и добродошло.

Предности оваквог концепта рада су:

  • Стварамо прилику за учење по моделу, јер је вршњачка средина подстицајна за децу са сметњама у развоју
  • Остварујемо бољу социјалну интеракцију и социјализацију
  • Дете са развојним сметњама у сваком тренутку има стручну подршку дефектолога, како би се што активније укључило у заједничке активности прилагођене индивидуалним могућностима и максимално развило своје потенцијале

Развијамо емпатију, хуманост, поштовање и уважавање различитости, развијамо толеранцију и самопоштовање код деце типичног развоја.

Сугурни смо, да свако дете има право да развије своје потенцијале у пријатном, сигурном окружењу и подстицајној вршњачкој средини уз адекватну стручну подршку.

 

Опште препоруке у комуникацији са децом у свакодневном контакту

Ту сам за тебе

Искуство и истраживања потврђују увек исту ствар – када дете зна да родитељи/васпитачи брину о њему и да ће га увек саслушати, оно се осећа јако и вредно. А то гради његово самопоуздање. Једноставна чињеница да смо ту за њега и да оно то зна може значајно да ојача његово осећање вредности.

 Слушам те

Постоји велика разлика у слушању и држању предавања. Када престанемо да слушамо и почнемо да држимо детету предавање ми га, у ствари, онеспособљавамо и остављамо са лошим осећањем и мишљењем о себи. Говорећи му “слушам те” показујемо да нам је стало, да ценимо наше дете и оно што оно жели да нам каже, као и да га подржавамо.

Верујем ти

Када дамо наше поверење детету, показујемо му да га сматрамо вредним и да ценимо његово мишљење и начин расуђивања. Оно се тада осећа као особа вредна поверења и способна да донесе праве одлуке.

Не можеш то ЈОШ УВЕК да урадиш

Кад вам ваше дете каже да не може нешто да уради подсетите га да нико није добар у свему одмах. Научите дете важности речи “још увек”. Ако почне да плаче и нервира се, кажите му да ништа није лако. Испричајте детету и како је изгледало кад је учило да хода -  падало је безброј пута, али је било истрајно и није одустало. Управо је то циљ и употребе речи “још увек” – да да детету снагу и наду да, ако истраје, може да успе у свему што жели.

Изгледаш јако задовољно

Јако је лако ући у навику и свакодневно говорити деци колико смо поносни на њих, али ово их само учи да се ослањају на нас када желе да процене своју вредност. Боље резултате дају реченице које дете подстичу да само себе процени. Права ствар коју родитељ/васпитач треба да нагласи је дететово осећање које оно исказује када је поносно на себе и своја постигнућа. На пример: “Изгледаш потпуно одушевљено.”, “Изгледа да си јако задовољан/на због тога.”. Кад вам каже како се осећа, загрлите дете и покажите и ваше узбуђење и задовољство.

Шта можеш да урадиш по том питању?

Кад нешто постане тешко и дете одустане то је ударац за његово самопоуздање. Уместо да покушате да га спасете покушајте да се мало дистанцирате и питате га шта мисли да оно може да уради по том питању или шта би даље да ради и сл. Ове реченице ће детету показати да верујете у њега и знате да оно може само да донесе одлуку. А то је велика ствар за његово самопоуздање.

Волим те/Прихватам те/драго ми је што проводим време са тобом

Једна од најважнијих ствари коју можете да кажете детету а која ће му помоћи да се осећа вредно јесте “Волим те”. И најбоље је да то често говорите али и покажете.

 

ПРИПРЕМА ЗА ПОЛАЗАК  ДЕЦЕ У ШКОЛУ

*Инфоримишите се о школи, учитељу, програму, боравку.

*Са дететом прошетајте до школе, нека зна како може и само да оде.

*Будите узор свом детету, ваше дете вас посматра, Ви сте Вашем детету први и веома важан учитељ.

*Разговарајте често са својим дететом о ономе што се дешава око вас.

*Негујте међусобно поверење.

*Верујте свом детету, али и проверавајте повремено оно што сте од њега чули, да бисте му помогли да и само постане објективно према себи.

*Охрабрите своје дете када започне нешто или стане на пола неке активности.

*Дозволите детету да учи на својим грешкама.

*Развијати му самосталност тако што нећете радити ствари уместо њега.

*Хвалите дете за све што уради добро или барем покушало да уради.

*Дисциплинујете с љубављу- чешће говорите „уради то...“ од „немој да радиш...“ покажите зашто очекујете баш то понашање.

*Одвојите време које желите да квалитетно проводите са својим дететом, пружајте му нова искуства водите га у биоскоп, библиотеку, музеј, позориште.

*Сваком детету су потребне јасне границе и правила да би се осећало сигурним

 *Будите спремни да саслушате своје дете   јер то је најконкретнији доказ поштовања.

Дете са собом у школу носи....

Веру у себе... Ја сам посебан и вредан (Вашом искреном заинтересованошћу и посвећеношћу подстичете дететов лични развој...)

Зрелост за полазак у школу (Сналазим се у окружењу, радознао сам тежим ка успеху)

Заједно са дететом уредите...

Простор

Средите кутак, оплемењен сликама, књигама, да има свој сто, столицу, добро осветљење, таблу за подсећање....

Време

Помозите детету да организује свој дан да би имао времена и за учење и за игру. Сменом активности стећиће сигурност и научити како и колико да учи.

Акције

Да одвојите време за заједничко слушање музике, дружење, сликање, позориште....

 ХАЈДЕ ДА ЗАЈЕДНО ПОМОГНЕМО ДЕЦИ ДА СТЕКНУ РЕАЛНУ СЛИКУ О СЕБИ И СВОЈИМ МОГУЋНОСТИМА, ДА ИХ ПОДСТИЧЕМО НА САМОСТАЛНОСТ У МИШЉЕЊУ И ПОНАШАЊУ.

ЕВО ЈОШ ПАР САВЕТА

Негујте међусобно поверење.

Уважавајте дете као личност, показујте детету да га прихватате и волите онаквог какво јесте и да вам је стало до њега.

Будите доследни – немојте за исту ствар дете једном казнити а други пут то превидети или чак наградити. Ускладите своје речи и поступке – немојте причати једно а радити супротно.

Испуњавајте обећања – ако не можете да их испуните, немојте ни обећавати.

Не намећите своје потребе и захтеве – не терајте дете да ваше захтеве извршава без поговора само зато што ви тако хоћете.

Будите активан слушалац – откријте шта дете осећа, жели, какве су његове потребе и својим реаговањем покажите да га разумете.

Научите да признате сопствену грешку и да се извините детету.

Верујте свом детету али и проверавајте повремено оно што сте од њега чули, да бисте му помогли да и само постане објективно према себи.

Користите првенствено позитивне утицаје у васпитању (подстицај и похвала),  а не негативне (казне, прекор, омаложавање....).

Бити доследан у свом односу према дететовим обавезама.

Дозволити детету да учи на својим грешкама.

Развијати му самосталност тако што нећете радити ствари уместо њега.

Хвалити дете за све што уради добро или барем покушало да уради.

Када молите дете да нешто уради објаснити му зашто желите да то учини.

Чак и када сте љути на дете покажите му да га волите, никад не критикујете дете него његово понашање. Свакодневно реазговарајте са својим дететом и лушајте га али тако да стварно чујете шта вам говори. Одвојите време које желите квалитетно порводити са својим дететом, пружајте му нова искуства водите га у биоскоп, библиотеку, музеј, позориште.

Сваком детету су потребне јасне границе и правила да би се осећало сигурним.

Сваком детету је потребна игра.

  • ВЕЖБАЊЕ ПАЖЊЕ – упућивањем на садржаје из свакодневног живота
  • РАЗВИЈАЊЕ СПОСОБНОСТИ ОПАЖАЊА И ПОСМАТРАЊА – подстицати децу да детаљно причају о свему што виде – приликом шетње, посете лекару и сл.
  • ВЕЖБЕ КОНЦЕНТРАЦИЈЕ –треба водити рачуна да концентрација детета пред полазак у школу обично дужа од 15 минута

СТВАРАЊЕ ПОЗИТИВНЕ СЛИКЕ О СЕБИ – охрабрити дете када започне нешто ново, дисциплинује с љубављу – чешће говорите „урадите то.... “ од  „немој да радиш то...“, будите спремни да саслушате своје дете јер то је најконкретнији доказ поштовања. Развијајте код деце самопоуздање, радозналост, машта, моторичка спретност и покретљивост, емоционална стабилност, социјализованост, комуникациона оспособљеност. Захтевајте од детета да Вам јасно и гласно саопшти како се осећа у вези неке ситуације. Научити га да вербализује своје потребе и осећања.

СТВАРАЊЕ РАДНИХ, КУЛТУРНО – ХИГИЈЕНСКИХ НАВИКА -  оне му помажу да самостално задовољи неке своје потребе, да лакше успостави односе са другима, да своје способности користе у пуној мери, усвајајући их дете постаје самосталније одговорније, прихваћеније у друштву, а самим тим и сигурније у себе. Лепо је помагати деци, али морате пазити да их та помоћ не учини сувише зависним од вас. Боље је да дете одради нешто самостално макар и спорије и неспретније, јер на тај начин дете вежба, учвршћује и усавршава стечене навике (на пример односи на облачење, обување, храњење). Дете може понекад и да помаже у обављању кућних послова и да на тај начин стекне навику да брине о својим стварима и да их оставља у ред. Потребно је дете научити да започето доврши и када му је мало досадило да не одустаје и прелази на другу активност. Поред радних навика и клутурне навике су јако битне и то подразумева поштовање према старијима, уважавање ауторитета, знања и рада одраслих као и тежњи да им се помаже.

 

Савети за родитеље - квалитетно провођење времена у циљу унапређивања говорно-језичког развоја деце

 

  • Разговарајте са својом децом, јер тако дете упознаје нове речи и овладава њиховим значењем; а начин на који разговарате са дететом пружа Вашем детету осећање сигурности и поверења, па му отвара могућност да се и само изрази.
  • Користите сваку прилику у спонтаним свакодневним ситуацијама да богатите речник свом детету - Уместо: “Исећи ћу ти јабуку“, кажите свом детету:“Исећи ћу ти јабуку на више ситних делића“; уместо: “Још мало па сам завршила“, кажите: “Још да поређам књиге, сложим папире у фасциклу, па сам завршила“.
  • Имајте на уму да је потребно да дете чује одређену реч много пута, да би могло да правилно разуме њено значење, као ида би је правилно користило.
  • Подстичите дете током једноставне конверзације, да изрази своје мисли, идеје и осећања; постављајте питања: „Имаш ли ти неку идеју?“, „Шта сте радили у вртићу?“, „Како си се провела на рођендану?“, „Како си спавала, шта си сањала?“...
  • Када припремате храну, говорите са дететом о различитим укусима и мирисима, воћу, поврћу, различитим врстама хлеба, једноставним рецептима...
  • Када планирате одмор, упознајте дете са местима која долазе у обзир, као и корацима које треба да предузмете: резервација, уплата, избор превоза, куповина карата, паковање, шта је важно да се понесе на пут. Дозволите да у неким корацима и дете направи избор или изрази мишљење о алтернативама.
  • Док се враћате из вртића разговарајте о томе шта дете жели или шта треба да се уради када се дође код куће, о томе како сте провели део дана, шта се коме догодило...
  • Док перете веш, разговарајте о томе зашто одвајате одећу по бојама, памучни, синтетички и веш од вуне, зашто користите прашак, омекшивач и слично...
  • Читајући им књиге, часописе, магазине, упознајте децу са далеким земљама, необичним људима, интересантним идејама... То подстиче машту, пажњу и учење нових појмова, чиме се богати речник детета.
  • Када читате детету, не журите, радите то када имате довољно времена. Својм гласом и гестом помозите детету да разуме и дочара оно о чему говорите. Уколико се дете пре краја врпољи и не слуша – прекините и наредни пут покушајте са краћом причом која има више илустрација.
  • Играјте се са својим дететом, гледајте заједно телевизију примерену узрасту детета и разговарајте о садржају који гледате (шта му се допада, шта не, шта о томе мисли, зашто...).
  • Сваки пут када дете употреби у контексту ситуације неку нову реч, похвалите његово интересовање за значење речи.
  • У разговору избегавајте питања на које дете може да одговори са „да“ или „не“.
  • Охрабрујте дете да образложи свој одговор („зашто?“).
  • Када дете одговори погрешно, не говорите му да је то што је рекло глупо, већ му реците да покуша да смисли још неки могући разлог.
  • Постављајте питања која имају више од једног тачног одговора.
  • Сваки дететов одговор користите као прилику за даљу конверзацију.
  • Не говорите другима о дететовим „манама“ у говору пред њим самим.
  • Током конверзације, дајте детету довољно времена да одговори, немојте га пожуривати, прекидати, нити довршавати реченицу уместо њега.
  • Пажљиво га слушајте и дајте му своје мишљење о оном о чему Вам је дете говорило.
  • Ако се дете неспетно изрази, не подсмевајте му се и уздржите се непотребних критика („Понови ми то, желела бих да те боље разумем“).
  • Поштујте дететово право да не говори (нису увек сви расположени за разговор), „У реду је ако не желиш да причаш о томе“.
  • Ако из одређеног разлога морате да прекинете дете, извините му се или му се у одређеним ситуацијама захвалите што Вас је пажљиво саслушало (уважавајте га као када разговарате са одраслом особом).
  • Честим тражењем мишљења о оном о чему говорите детету, подстиче дете да размишља, да боље разуме оно о чему му говорите, а то можете чинити и током читања (постављањем питања: шта, ко, где, када, зашто); често тражите од детета да каже шта је разумело.
  • Да би Вас дете успешно слушало и реаговало, (уколико имате утисак да вас дете чује, али не слуша, односно, не реагује на оно што сте рекли): обезбедите контакт очима, не давајте му инструкције из друге собе, додирујте дете у циљу придобијања његове пажње, повремено тражите од детета да понови оно што сте рекли, пре давања инструкције упозорите дете да ћете рећи нешто важно и да Вам је потребна његова пажња, покажите детету и своју пажњу и укљученост (немојте му говорити док радите, читате новине или обављате успут још неку активност), када дете жели нешто да Вам каже, прекините за тренутак оно што тренутно чините и саслушајте га, ако немате тренутно избора кажите му: „Сада не могу да те пажљиво саслушам, чим ово завршим, биће ми драго да чујем шта си хтео да кажеш“, не прекидајте дете док се игра или ради нешто уз пуну концентрацију.

 Уколико се водите овим упутствима, Ваше дете ће лакше бити у стању да разуме објашњења васпитача, да прати и разуме упутства, да одговори на питања, да поставља питања, да изрази мисли, жеље, потребе, осећања, да комуницира са другом децом. На тај начин допринећете да дете буде прихваћено од стране друге деце, као и развоју самопоштовања Вашег детета.

 

ПРЕПОРУКЕ ЗА РОДИТЕЉЕ КАКО ДА ПРЕВЕНИРАЈУ ИНФЕКЦИЈУ КОВИД-19  КОД КУЋЕ :

Одмах по уласку у кућу детету и себи оперите руке, темељно сапуном и топлом водом, најмање 20 секунди и обришите најбоље убрусом.

Уколико сте напољу користите средства за суво прање руку, влажне марамице и алкохол ( минимум 70% ) за дезинфекцију.

Са децом одлазите искључиво у шетњу, без задржавања на јавним површинама и без мешања са неким ко није члан вашег домаћинства, држите одстојање од других најмање 2 метра.

Користите маске у затвореним просторима.

Избегавајте додиривање лица, очију, носа и уста јер се вирус преноси искључиво тим путем.

Изувајте се пред улазним вратима, јакну и одећу коју сте имали напољу скините са себе и оставите напољу да се излуфтира на сунцу.

Уколико у вашем домаћинству имате чланове који су старији од 65 година, не мешајте се са њима јер су посебно угрожена категорија становништва.

Деца могу да оболе од ове болeсти али је клиничка слика углавном врло блага, међутим могу болест да пренесу другима код којих имуни систем није довољно јак да поднесе болест.

Све играчке које дете користи свакодневно прати.

Користите најједноставнија дезинфекциона средства попут алкохола за дезинфекцију гелендера, брава, водокотлића и слично.

Што ћешће проветравајте просторије у којима боравите.

“ Сви треба да знају шта другарство значи, заједно смо лепши, заједно смо јачи “

Сарадници за унапређивање пзз

 

У овим данима када  се цео свет сусреће са претњом  епидемије  Корона вируса  и породице су пред великим изазовима. Како се снаћи у овој ситуацији, како сачувати здравље, како наставити е функционисање упркос спољашњој претњи; како сачувати здравље и душевни мир?

Када се деси овако велика глобална претња људском здрављу природне реакције које се јављају  код људи су страх, узнемиреност, осећање неизвесности. Често  гледање  тв програма који нас извештавају о епидемиолошком стању  продубљују ове негативне емоције.  

Деца  у  новононасталој ситуацији могу да реагују на различите начине, од релативно лаког прихватања  ситуације и новина које она доноси,  до узнемирености, љутње и беса,  па до повучености  и повлачења.  Важно је схватити да су ове емоције одраз тренутне кризе кроз коју сви пролазимо, не треба критиковати  дете због оваквих реакција.

Шта радити, како помоћи детету?

Прво што је важно је схватити да родитељи имају кључну улогу  у успостављању  сигурног  окружења за дете. Пожељно је да у оквиру породичног дома:

  • успоставите јасну структуру дневних активности, наставак дневних рутина  (буђење, оброци ,  одмор, игра,  хигијена)
  • Активности са децом планирати тако да буде равнотежа  између  тзв.“мирних и активнијих“ делова дана
  • деца могу да излазе напоље, али да се не  задржавају  дуго
  • активности код куће треба да укључују игролике активности, моторичке  активности,, читање прича, заједничку  игру деце  и родитеља, као и  укључивање у кућне послове (постављање стола, помагање у прављењу  колача, сређивање собе...)
  • треба причати са децом, одговорити на сва њихова питања речником  примереним  њиховом узрасту

Како разговарати са децом о новонасталој ситуацији?

  • Информације деца примарно треба да добијају  од родитеља, тј. родитељ треба да  објашњава актуелну ситуацију; објашњења  дати што јаснијим речима и објаснити како се тренутна ситуација осликава на тренутно породично функционисање (шта се мења и како ће сада функционисати, шта ће радити). Ако дете покаже забринутост, кажите му да је потпуно нормално да се тренутно осећа уплашено и да ћете се ви побринути за његову сигурност.
  • Умиривање детета, изјавама, типа „Није овај вирус страшан, мала деца не могу да се разболе“..., не доприносе разумевању  ситуације, а нису ни тачна. 
  • Са децом треба разговарати о њиховим осећањима и  томе како они виде актуелна дешавања, како их тумаче. Увек треба показати разумевање и прихватање њихових осећања уз давање тумачења „Тужан си што...не можемо сада да идемо напоље?... и  објаснити шта се може урадити у датим околностима, нпр. „Можемо да вежбамо код куће....“ 
  • Можете да пренесете неке позитивне аспекте актуелне ситуације из света, типа да  „лекари и научници из целог света раде на томе да пронађу лек за ову болест и да је већ доста људи већ излечено.“

Покажите детету својим примером да бринете о свом здрављу и здрављу укућана, тако што ћете редовно одржавати  хигијену, вежбати;  по повратку кући редовно прати руке, одржавати хигијену простора и сл.

 Важно:                                                                                                                                                      

Ако дете има интензивније реакције на стресни догађај, одбија да једе, не може да спава, губи интересовање за игру, или породицу, можете се јавити мејлом нашим стручним сарадницима за подршку и помоћ са назнаком за Саветовалиште за родитеље. Стручни сарадници ће вам одговорити у најкраћем могућем року.

 

                                         До скорог виђења! Остајте нам здраво :-)

 

 

Бити родитељ малог детета често представља велики стрес. Због тога је важно да осим за дете, родитељ такође нађе време како би се побринуо и за себе. Када се родитељ осећа смиреније, лакше му је да буде присутан и за своју децу и да изађе у сусрет њиховим потребама.

Готово сви знају да током  авионске несреће родитељ прво себи ставља маску пре него што пружи помоћ свом детету. Исто је и у овој ситуацији. Ваше здравље и опште расположење је готово исто тако важно као и помоћ коју пружате свом детету. Брига о себи није себичност и самоудовољавање себи, већ се ради о томе да бринући о себи шаљемо поруку деци да смо емоционално, физички и ментално у стању да будемо ту за њих.

Реалност која прати COVID19 чини да та брига треба да буде још израженија. Незнање о томе шта следи, може да забрине и најсмиренијег родитеља. Ситуацију отежава трајање и неизвесност. Уз то иде и брига за чланове породице, брига о томе како ће се све завршити, да ли ће бити довољно намирница у фрижидеру  за породицу, како ускладити посао са обавезама око деце итд. Али, оно што предшколској деци, а и старијој, највише треба од родитеља, је умирујућа сигурна и предвидива атмосфера у породици. Све је то заиста изазов за родитеље, али да бисте дали најбоље од себе свом детету, потребно је да се најпре побринете за себе.

Обратите пажњу на то како сте, застаните, постаните свесни својих осећања, пре него што одреагујете на извор стреса. Дубоко удахните. Одреагујте на ситуацију тек пошто умирите себе.

Када деца осете промене у рутинама, можда ће бити помало збуњена или узнемирена. Деци до треће године недостају речи којима би изразила своја осећања. Она ће нам о својим осећањима говорити својим понашањем, повлачећи се можда у себе, будећи се често ноћу, враћајући се на превазиђене облике понашања. Као одрасли увек треба да се запитамо шта нам одређеним обликом понашања дете у ствари говори и како да одреагујемо на начин да изађемо у сусрет дечјим потребама. Нпр ако се дете зажелело баке или деке, сусрет се може организовати преко електронских медија, уз објашњење прилагођено узрасту детета.

Када сте 24 часа присутни уз дете, чини се готово немогућим да направите паузу за себе. Можете се договорити са својом/својим супругом, како да креирате дневни распоред активности, како бисте могли да одговорите и својим професионалним и личним обавезама. Тај распоред ( у смислу ко шта и кад ради)  може бити променљив и на дневном нивоу, тако да пре одласка на спавање или током доручка договарате активности како би сви могли несметано да функционишу. Ако сте самохрани родитељ, користите време док дете спава или одмара, или се бави неким тихим активностима. Будите у близини детета али брините и о себи. Време када дете легне у кревет или пре него се пробуди ујутру, такође може бити период када ћете се побринути и за себе.

Важно је да откријете које активности вас опуштају, смањују стрес, делују умирујуће на цео ваш организам. Важно је да пронађете шта је оно што је корисно за вас- шта вас умирује и шта у околностима какве јесу можете себи да приуштите. Социјална дистанца и самоизолација је свакако изазов у смислу бриге за себе, јер реално не можете да прошетате, одете у теретану, код пријатеља...

Размислите како можете прилагодити активности у условима социјалне дистанце.

  • Уместо вежби, шетњи, вожњи бициклом напољу, можете уз видео презентације уз инструктора који води активности такође да будете активни
  • Осећај изолације можете да превазиђете виђајући се са пријатељима, породицом путем електронских медија, такође можете читати књиге, посећивати разне курсеве, слушати музику, ићи у позориште...
  • Често остављамо да урадимо неке ствари када будемо имали времена- сада је прилика за то
  • Нађите времена за опуштање- некада наше тело и психа јеноставно тражи одмор и паузу. Медитација, јога, топла купка су можда начини како се можемо ослободити напетости током дана.

А где је ваше дете за то време? Размислите кад и на који начин дете може да вам се придружи у неким од ових активности. Ставите још једну малу простирку поред ваше за малог вежбача. Лезите заједно и вежбајте дубоко дисање…..

Делује да у овако ограничавајућим и стресним условима није време да мислимо на себе, ипак то није истина. Пружајући подршку себи чинимо добро и својoj породици.

 

 

Извор:zerotothree.org/coronavirus

 

Ова прича је намењена малој деци (препоручује се узраст 3-5 година) која морају да остану у кући за време Ц-19 пандемије, или онима којима је слобода кретања значајно смањена (нпр. могу да иду у школу, али не могу да присуствују посебним окупљањима, фестивалима, забавама или догађајима). Песма на крају је остала отворена за наставнике и родитеље, да деци направе више стихова са разним  идејама. Прича може да се мења / уређује тако да одговара различитим ситуацијама – нпр. Мајка Дрво може бити Отац, или Бака или Деда, или можда желите да избаците део о „школи за патуљке“. Главни лик такође може да се промени (нпр. уместо да користите патуљке, прича би могла да буде о мишу заглављеном у његовој малој куц́и, или птичици која мора да остане и одмара у гнезду)…

Мали патуљак је био збуњен.Зашто је морао да остане у кући?

Зар не знају сви како мали  патуљци воле да лутају?

Није могао да иде у школу за патуљке, није могао да се игра са својим другарима у шуми и пријатељи нису могли да га посете.

Мали патуљак је био заробљен у својој кући, дубоко међу корењем дрвета.

Барем је могао да гледа кроз прозор, између камења и корења.

Био је изненађен колико је ствари могло да се види. Мали мрави су трчкарали, бубице јарких боја су скакутале  горе – доле по листовима који су опали,  а зечићи са великим ушима су искакали из својих рупа и враћали се унутра.

Али чак и уз све те ствари које је могао да гледа, мали патуљак је постајао нестрпљив. Зашто је  морао да остане у кући?

Нема смисла да не може да лута около.

Тада му је Мајка Дрво прошаптала:

„Сада није све као што је било пре – али веруј ми,                                                                     

ускоро ћеш да будеш слободан ти  – веруј ми, веруј ми.“

Мали патуљак је у свом срцу знао да увек може да верује Мајци Дрвету.

Мајка Дрво је носила мудрост целе шуме!

Мајка Дрво је знала све о свему.

Птице и ветар су били њени пријатељи и гласници.

Свакодневно су је посећивали и доносили јој вести из великог, пространог света.

Мали патуљак је могао да чује када птице долећу. Чуо их је како певају високо у гранама Мајке Дрвета.

Мали патуљак је могао да види када је ветар долазио у посету. Могао је да види гране како се љуљају лево-десно. Понекад је морао да затвори свој прозор да не би упадало лишће и прашина коју је доносио пријатељ ветар!

Мајка Дрво му је и даље, свакога дана шапутала:

„Сада није све као што је било пре – али веруј ми,                                                                    

ускоро ћеш да будеш слободан ти  – веруј ми, веруј ми.“

И тако је мали патуљак морао да верује и морао је да чека. Ускоро је схватио да ће поново бити слободан да изађе из своје куће међу камењем и корењем дрвећа.

Знао је  да ће опет бити слободан да поново лута по прелепој шуми.

И док је чекао, изненадио се колико интересантних и забавних ствари може да ради у својој удобној кућици међу корењем дрвета.

Мали патуљак може да игра.

Мали патуљак може да пева

Мали патуљак може да слика и црта.

И направи шатор на поду.

Мали патуљак може да игра.

Мали патуљак може да пева

Мали патуљак може да чисти  и кува.

И умота се у сликовницу.

Мали патуљак може да игра.

Мали патуљак може да пева

Мали патуљак може ………………………….

И ………………………………………………..

Мали патуљак може да игра.

Мали патуљак може да пева

Мали патуљак може ………………………….

И ………………………………………………..

Мали патуљак који је морао да остане у кући (верзија у стиховима)

Мали патуљак је морао у кући да остане,

није могао другаре да скупи,

ни истраживач шуме да постане,

био је заробљен у рупи.

Зар не знају сви

како мали патуљци

воле да лутају!

Мајка Дрво је прошапутала:

„Сада није све као што је било пре – али веруј ми,                                                                    

ускоро ћеш да будеш слободан ти  – веруј ми, веруј ми.“

Мали патуљак је знао да може да верује њој,

Мајка Дрво је најмудрија у целој шуми тој!

И тако је мали патуљак веровао,

стрпљив је био и чекао.

Високо, у гранама Мајке дрвета,

птице су сваки дан певале гласно,

ветар је летео из даљине

и вести узвикивао јасно.

А мали патуљак је у својој кућици

био весео као чигра,

радио је многе интересантне ствари

и могао је свашта да се игра.

А можда можеш и ти те игре играти!

 

Поштовани родитељи и васпитачи, на следећим линковима можете пронаћи интересантне активности за вашу децу и Вас. Играјте се и уживајте!

 https://mailchi.mp/fa8c61b9a17a/ideje-za-mudre-mame-i-tate-3888057?e=068e8eac7a

https://najboljamamanasvetu.com/najveca-kolekcija-igara-preko-100-inspirativnih-ideja/5e70de62d6af1a6743a9ecdc

https://www.unicef.org/serbia/najcesca-pitanja-male-dece-o-korona-virusu

http://decijisnovi.com/

 https://ntcucenje.com/

http://maminovreme.org/category/ucimo-kroz-igru

https://zuov.gov.rs/riznica-igara-za-decu-i-odrasle/

https://www.poliklinika-djeca.hr/aktualno/novosti/besplatna-brosura-kratke-vjezbe-mindfulnessa-za-djecu-za-prepoznavanje-i-kontrolu-neugodnih-osjecaja-i-ponasanja/

 https://www.youtube.com/watch?v=z3NTgBdom6Q&app=desktop

 http://www.odmorsadecom.com/igre-u-kuci-sa-decom/#.XpMmMuctiEQ.viber

http://www.odmorsadecom.com/igre-iz-detinjstva/#.XpMkYlEbTrs.viber

 https://netipicnapredavaonica.blogspot.com/?m=1

 https://ecec.mpn.gov.rs/?page_id=2090

 http://www.jelenaholcer.com/roditeljstvo-je-privilegija-i-zadovoljst/

http://www.jelenaholcer.com/roditeljske-zablude/

 https://youtu.be/c55vWAlUBuE 

http://gasi.rs/ucimoreci/?page_id=13Razvojne igrice -едукативни материјал за помоћ деди са тешкоћама у усвајању говора 

  http://mamaitata.rs/testo-za-igru-koje-mozete-napraviti-sami

/https://www.yumama.com/porodica/blog-strucnjaka/jelena-holcer/12352-edukativno-i-zabavno-8-predloga-za-igre-sa-recima.html

https://zena.blic.rs/bebe/kako-se-igrati-sa-detetom-izbor-igracaka-je-vrlo-vazan/8z4zegm

 

Добар разговор је највреднији поклон за Ваше дете. Зашто?

  • Кроз разговор дете упознаје нове речи и овладава њиховим значењем (богати свој речник).
  • Начин на који разговарамо може да пружи детету осећање сигурности и поверења, отварајући на тај начин простор да и оно изрази своје мисли, идеје и осећања.
  • Право време за разговор су свакодневне ситуације: вожња колима, аутобусом, припремање хране, одлазак у продавницу...
  • Читајте свом детету, онда када имате довољно времена, својим гласом и изразом лица помозите детету да дочара оно о чему читате
  • Играјте се са својим дететом
  • Гледајте телевизију са дететом-разговарајте о ономе што сте гледали, шта му се допало, шта не ...
  • Охрабрите дететово интересовање за нове речи- сваки пут, када употреби неку нову реч, похвалите га.

Како да подстакнете дете на разговор

  • Избегавајте питања на која дете треба да одговори са ДА или НЕ

Пример: Уместо „Да ли ти је било лепо код баке?“, реците „Причај ми, шта сте ти и бака занимљиво радили.“

  • Охрабрите дете да образложи одговор који је дало.

Пример: „Која је твоја омиљена прича? Зашто?“

  • Када ваше дете одговори погрешно, никад не реците:

„Не, погрешио си.“ или „То је глупо.“  Уместо тога реците: „Можеш ли да смислиш још неки могући разлог?“

  • Позивајте дете да учествује у доношењу породичних одлука – где отићи за викенд, који програм гледати на телевизији,где сместити нови комад намештаја...
  • Постављајте питања која имају више од једног тачног одговора
  • Сваки дететов одговор нека буде прилика за даљу конверзацију
  • Разговарајте директно – не говорите о детету пред њим, као да није присутно.
  • Разговарајте уз уважавање. Најважније је:
  • да пружите детету довољно времена да говори о својим доживљајима, размишљањима и осећањима
  • немојте га непрестано прекидати и пожуривати да заврши причу
  • покажите заинтересованост и пажљиво га слушајте
  • изнесите му своје мишљењ о ономе што сте чули
  • уздржите се од непотребних критика
  • немојте се подсмевати ако употреби неодговарајућу реч или је неспретно изговори
  • поштујте дететово право да не говори (ни одрасли нису увек расположени за разговор).

 

                                                                                                                                                                                                                                                               Логпеди ПУ „Бошко Буха“

 

Игра је од суштинске важности за физичко, ментално, социо-емоционално здравље детета и моћно је средство у смањивању напетости у несигурним временима. Родитељи никако не би требали да потцењују моћ игре у смањивању напетости нарочито у кризним ситуацијама.

Здравствени, финансијски и социјални утицај Корона вируса се редовно прати током 24 часа, али шта је са емоционалним утицајем који вирус има на децу. Деца се адаптирају на нове рутине остајући код куће, не бавећи се активностима којима се иначе баве, уз ограничена дружења са вршњацима и широм породицом. Могу се осећати уплашено и узнемирено. Када се дете игра, оно се ослања на инстинкте, на своја осећања.

Деци често недостају речи како би изразила шта осећају. Када се суочавају са тешким искуствима или трауматским дешавањима, важно је да им омогућимо да се играју. На пример, она могу нацртати неки цртеж или или одиграти неку сцену на основу чега ћете непогрешиво увидети шта они стварно осећају. Играјући се, дете у безбедном окружењу изражава своја осећања као што је страх, збуњеност, туга или љутња. Игра може буквално да направи промене у мозгу и помогне детету да овлада стресом и изгради отпорност.

Смернице родитељима како би пружили подршку деци током ових несигурних времена, пуних изазова:

 

  1. Будите на нивоу детета- то помаже да остварите контакт са њим и отклоните све оно што одвраћа пажњу (ТВ, мобилни...) како би се усредсредили само на своје дете.
  2. Допустите свом детету да води игру- играјте се као да дете режира игру а ви глумите (наравно водећи рачуна о безбедности детета)
  3. Када ваше дете испољава своја осећања, покушајте да их именујете. На пример: „Делује да те је ово баш наљутило“ или „Осећаш се тужно због ове ситуације“
  4. Нека вас природни материјали инспиришу- штапићи, песак, шкољке, каменчићи и вода могу да подстакну креативност код деце. Подстакните игру као што је потрага за благом, направите колаж од природних материјала, сликајте...
  5. Предмети који могу да се рециклирају као што су картонске кутије, траке, пластичне посуде, одлични су за креативну израду (кућа, аутомобила, возова, ракета. Деца воле да сакупљају разне материјале како би их користила у таквој врсти игре)
  6. Деца воле активности које их повезују са другима, нарочито уколико укључују чула, нпр цртање прстима по леђима другог детета или одраслог, певање и плесање уз омиљене песме, утрљавање креме по рукама својим и у пару. Такво повезивање са чулима помаже деци да регулишу и смање напетост.
  7. Балони од сапунице могу бити подстицај за узбудљиву игру (прављење и хватање балончића) али исто тако су идеални и за умирујуће активности (нпр лежање на поду и пуштање да балончићи нежно слећу на дете)
  8. Игре „прљавим“ материјалима такође пружају прилку деци да истраже своја чула. Једноставан пример је сипање кукурузног или неког другог брашна у посуду и пружање могућности детету да истражи како се текстура мења (мекана, гњецава, чврста, грудваста...)
  9. Уметничко изражавање- уколико можете омогућите материјале различитих текстура. Док једноставно седите покрај вашег детета, док оно црта или слика или се на неки други начин креативно изражава, можете га подстаћи да подели са вама своје мисли, осећања и све оно што је за њега важно.
  10. Време за читање- читање или причање прича је диван начин за повезивање са дететом уз подстицање креативности и имагинације. Некада можете заједно одиграти неку сцену из књиге како би било занимљивије
  11. И на крају! Деца једноставно могу да приме напетост од нас одраслих. Колико смо искрени и у контакту са собом заиста у овим тешким временима када је све неизвесно. Дубоко дисање, топла купка, гледање омиљеног ТВ програма, играње уз музику....ако се осећате добро, ваша деца ће се такође осећати добро. Нису вам потребне готове играчке, једноставно користите све што је око вас- Сто и чаршаф могу постати магична пећина.

Некад најједноставније ствари могу покренути дете да употреби своју машту и изрази своју креативност. Једноставно се играјте са децом када год то можете.

 

- За све што може угрозити безбедност детета реците јасно „Не“, али нипошто, не вичите на дете и не дајте дуга објашњења

- Користите кратке и једноставне фразе када говорите деци

- Често постављајте деци једноставна питања

- Говорите деци и именујте им и током свакодневне спонтане активности

Довршите реч коју дете покуша да изговори и притом је проширите (дете каже „А“ ...Ви кажете „Браво, Аааауто“...или дете каже „Ауто“ и показује на ауто, а ви кажете: „Браво! Јесте, то је црвени ауто“

Читајте деци кратке приче, нека и деца окрећу странице

Певајте песмице које имају покрете уз речи и радите их заједно са децом

Именујте детету емоције које исказује ( како би их постало свесно- ,,Па ти си срећна,  ,,Како си весела када дође тата''...)

- Играјте се игре оглашавања животиња, уколико дете не говори (дете погађа како каже крава, ко каже муууу...)

- И у говору, када именујете предмете, додајте придеве (плави аутић, зелени круг, мала маца, велики камион) у циљу проширивања речника. Почетне интеракције нека буду једноставне, па постепено поставите сложеније интеракцијске захтеве. Прво само именице, па у зависности од узраста и говорно – језичких могућности детета, можете проширивати речник тако што ћете питати децу:„А каква је лопта?“, „Велика или мала?“, „Великаааа“, „Каква још? Које је боје?“, „Плавеееее“. Дигресије треба да буду кратке, како се не бисте удаљили од теме

- Вербалну комуникацију пратите невербалном гестом, (климањем главом, изразом лица, мрштењем)

- Када год је то могуће, обраћајте се детету лицем у лице. Обраћањем детету лицем у лице, омогућујете детету да чита изразе лица, прима невербалне поруке и акумулира их. Временом ће и само научити да их разуме и имитира.

- Уколико дете не остварује контакт погледом, покушајте да „ухватите“ поглед детета тако што ћете му стално улазити у видно поље; док се играте, искористите играчку коју дете воли, тако што ћете је принети свом лицу; смејте се детету; све време му се обраћајте вербално...

- Обавезно користите кажипрст у показивању и стимулишите дете да користи прст при показивању. Када приметите да дете нешто жели (вуче Вас за руку и слично) наместите му кажипрст и реците „Желиш ВОДУ/КЕКС....“, покажите жељени поткрепљивач дететовим прстом и дајте му то што тражи

Говорите мало спорије, да дете лакше прими и обради све информације.

- Мењајте интонацију, јер тиме скрећете пажњу детета на Ваш исказ.

- Уколико се дете не одазива на име често га ословљавајте именом или надимком,

- Исти налог поновите више пута. Уколико детету показујете слике, предмете или играчке показујте му више пута и то поткрепите понављањем исказа.

Наглашавајте интонацијски речи и узвике, које изговарате у спонтаном говору, као „Опа“, „Паде“, „Једе“, „Ам - амммм“, „Ммммм“, „Дај“, „Ево“ „Пссст“, „Ахаааа“... (не заборавите показивање)

Научите га да опажа присуство/одсуство бића или предмета („Имаааа – немааааа“ - показујте гестом)

- Када певате песмицеице, после извесног броја понављања, изоставите последњу реч, како бисте стимулисали дете на говор, тј. да доврши песмицу.

- Увек када деци постављате питања, за лица увек питајте „Ко је ово“, а за предмете „Шта је ово“.

- Радите са дететом игре којима се подспешује покретљивост говорних органа (усана, образа, језика). Чији је језик најдужи? Ко може да пипне језиком нос? Како лижемо лизалицу? Како се облизујемо? Како зевамо? Како дувамо свећицу? Како жваћемо? Како мљацкамо? Како шаљемо пољупце? Сваки покрет показујте детету. Дувајте маслачак, папириће по столу означеном путањом (може бити и заједничка активност), дувајте папирне ветрењаче да би се окретале... Све ове покрете изводите кроз неку осмишљену причу.

- Ако је дете оштећеног слуха, појачава се визуелна стимулација.

- Учите дете које има 2.5- 3 године, да запази разлику између хладног/топлог, меког/тврдог, тупог/оштрог, храпавог/глатког и том приликом изговарајте придев (какво је нешто)

- Уколико дете одговара на питања тако што понови питања родитеља (нпр. „Шта то носиш?“, а дете понови „Шта то носиш?“, родитељ треба да нагласи очекивани одговор детета „Лоптуууу“/ „Носим лоптууууу“)

 

Важно је напоменути:

Свака стимулација, после дужег или краћег периода акумулације, доводи до резултата. Увек покушавајте, мењајте начине стимулације. Уколико дете не реагује данас, не значи да неће реаговати сутра.

                                                                                                   Логопеди ПУ "Бошко Буха"

 

Када приметим да  дете недовољно течно говори или застајкује у говору,како да се понашам?

  1. Настојте да створите атмосферу без журбе и напетости.
  2. Бавите се што више дететом кроз заједничке и организоване активности.
  3. Успоставите основне ритмове прилагођене узрасту детета: одлазак на спавање и буђење у одређено време; узимање главних оброка у одређено време; организујте дан детета тако да оно зна када може да се игра, а када треба да извршава одређене дужности.
  4. Говорите сталожено, без прекидања и упадања једно другом у реч.
  5. Контролишите своје понашање и понашање других особа у околини у односу на муцање детета:

- одржавајте природан контакт очима док дете говори ( не избегавајте гледање у очи)

- када замуца стрпљиво га сачекајте да каже и не помажите му у говору ( не говорити уместо детета, не тражити да понови, избегавати допуњавање детета);

- обратите пажњу на оно што дете говори, а не како говори;

- створите му утисак да пред собом има довољно времена за говор, без обзира на говорне потешкоће, и да га стрпљиво чекате;

- немојте инсистирати да дете говори ( нарочито када је уморно или узбуђено)

- користите једноставан речник у лаганом, опуштеном темпу

 - стари начин реаговања на муцање, као „говори полако“, „диши дубоко“, „опусти се“, су примери непотребних сугестија које не помажу, већ само могу да погоршају проблем

- не сажаљевајте га због муцања (ни примедбама, ни изразом лица)

  1. Не дозвољавајте да стиче повластице због овог проблема, али га због тога и не кажњавајте.
  2. Проналазите активности које дете може успешно да обави и реално хвалите његов труд и успех.
  3. Усагласите васпитне ставове у породици и доследно их спроводите.
  4. Реч „муцање“ не сме се никад употребити пред дететом, нити пред њим треба водити разговоре о муцању и природи његових тешкоћа.
  5. Ако дете поставља питање о говорном проблему, реците родитељима да му објасне суштину муцања и мотивишите родитеље за третман, ако је потребан.

                                                                    Стручни сарадници-логопеди

                                                                    ПУ „Бошко Буха –Палилула“

 

Ток уредног говорно – језичког развоја и неки општи показатељи развоја

Од 12. – 18. месеца

  • На овом узрасту дете изговара прву смислену реч – реч са значењем;
  • Говор се састоји углавном од ономатоеја и именица
  • Проговара бар једну реч јасно и функционално (има речник од 1-5 речи, осим мама, тата и па-па)
  • Покушава да имитира речи које Ви изговорите
  • Разуме једноставне усмене захтеве/захтеве са гестикулацијама (пр. „Дај“ + испужена рука)
  • Користи једноставне гестикулације за „Не“ - махање главом; „Па-па“ – махање руком...
  • Показује кажипрстом предмете и слике
  • Дете зна да покаже бар 3 дела тела (нос, стомак, рука, нога, глава, око)
  • Стоји и може да се креће уз намештај
  • Почиње да прави неколико самосталних корака
  • Хода док га држите за једну руку
  • Пење се по намештају/већим предметима
  • Имитира одрасле у једноставним радњама (телефон/шоља)
  • Показује интерес за истраживање околине
  • Показује страх од нових ситуација и непознатих људи
  • Проналази лако скривене предмете
  • Ставља ствари у предмете и вади их
  • Баца лопту у циљаном правцу
  • Мути кашиком/кутлачом по шерпици
  • Отвара сликовнице тврдих корица
  • Једе кашиком и пије самостално (иако просипа)
  • Помаже током облачења (испружи руку/ногу)
  • Свлачи ципеле, чарапе, рукавице (помаже при облачењу/свлачењу)
  • Спава преко дана (углавнном једном дневно у трајању од 1-3 сата

Од 18. – 24. месеца

  • Дете користи већи број именица и глагола;
  • Удваја именицу и глагол;
  • Налози су од најмање две јасне речи; Почиње да се служи са по две речи да би комуницирало („Још кекса“, „Мама дођи“, „Нема маце“).
  • Поставља питања: „Где је…?“, „Шта је то?“
  • Користи заменице: ја, ти, моје; може говорити о себи у трећем лицу („Мики узме“, „Ина љута“, „Мица хоће“)
  • Користи неке предлоге и описне придеве (велико/мало, брзо/споро, чисто/прљаво)
  • Разуме и прати једноставна упутства, усмене захтеве (Донеси јастук, Врати ципеле, Баци у смеће, Дођи и седи)
  • Шири вокабулар (користи јасно и функционално бар 10 речи)
  • Ужива у дечијим песмицама и покушава да их певуши
  • Показује бар 5 делова тела (око, ухо, глава, уста, зуби, нога, рука, стомак...)
  • Зна да се игра са играчкама, сврсисходно их користи
  • Користи „пинцета“ хват за мање предмете
  • Нуди играчке другима да се укључе у игру
  • Игра се једноставних игара „претварања“ (кобајаги храни бебу)
  • Шара самостално по папиру
  • Зна да се пење степеницама
  • Трчи, скаче и шутира лопту
  • Пије из чаше и једе кашиком самостално
  • Престаје да користи флашицу
  • Препознаје предмете из свакодневнице и зна чему служе, тј. како се користе
  • Имитира друге
  • Не заборавља већ научено/савладано
  • Примети и одреагује када родитељи оду или се врате
  • Испољава доста различитих емоција: страх, љутњу, саосећање, кривицу, радост
  • Лако се исфрустрира (почиње фаза напада беса)
  • Жели да контролише друге, свађа се, опире се, наређује
  • Брани своје ствари
  • Учествује у паралелној игри (игра се самостално поред друге деце, не мора да се придружи)
  • Постаје свесно и показује нелагодност када је пелена пуна
  • Седа на ношу/тоалет уз адаптер и адекватно их користи уколико их одрасла особа одведе на време
  • Спарује једноставне предмете (чарапе са чарапама, животиње са животињама, слику хране са сликом хране, играчку са играчком...)

Од 24. – 36. месеца

  • Користи још већи број именица и глагола;
  • Користи заменице: треће лице у презенту; њу/њега;
  • Придеве попут: срећан, тужан, љут, уморан...;
  • Бројеве, множину;
  • Може да научи напамет неки стих или краћу песмицу.
  • Комбинује 2-3 речи и гради реченице
  • Одговара на једноставна питања
  • Има функционалан речник од 50 речи
  • Именује учестале предмете/животиње са слика (пас, маца, меда, ауто, сок, кућа, трава, цвет, дрво, лист, кашика, књига...)
  • Воли игру имитације одраслих (радње, игре, речи)
  • Пева делове песмица
  • Прати двосложне усмене захтеве (Покупи своје ципеле и стави их у ормарић)
  • Деца до треће године живота треба правилно да изговарају гласове: и, е, а, о, у, п, б, т, д, к, г, м, н, њ, ј, в, ф, х.
  • Има интересовања за сликовнице и самостално листа сликовницу тврдих страна
  • Развија комплексну игру и укључује друге у њу
  • Показује забринутост/емпатију када друг плаче
  • Зна да се пење и силази низ степенице, уз придржавање
  • Пише и копира линије и кругове
  • Баца лопту рукама изнад главе
  • Иницира игру, али је потребан надзор и помоћ
  • Самостално једе кашиком, а почиње да користи и виљушку
  • Самостално пере руке
  • Користи тоалет уз помоћ одрасле особе, контролише потребу током дана (повремено се дешавају незгоде)
  • Дете воли да помаже у извршавању једноставних кућних послова
  • Правилно ниже колутове на штап по величини
  • Дете спарује боје (показује предмете који су исте боје)
  1. до 4. године

Језички развој

На овом узрасту деца користе све врсте речи, уз употребу садашњег, прошлог и будућег времена

  • Већи број именица и глагола
  • Имитира одрасле и децу
  • Говори у реченицама
  • Прати комплексне усмене захтеве (2-3 команде одједном)
  • Зна да именује већину предмета из свакодневнице
  • Зна да каже како се зове, презива, колико има година и пол
  • Води кратак разговор (2-3 реченичне размене)
  • Разуме концепт „два“
  • Различите врсте заменица (присвојне, показне, упитне)
  • Зна и рецитује неколико дечијих песмица
  • Наводи неке супротности када га питате „Шта је супротно од...“ (вруће/хладно, воли/не воли, мали/велики, дан/ноћ-мрак, мокро/суво...)
  • Придеви (прљаво-чисто, тежак-лак...)
  • Предлози ( иза, кроз, са, без...)
  • Прилози ( јуче, данас, сутра, тамо, овамо, споро, брзо... )
  • Везници ( и, али, па, ако....)
  • Бројеви

Говорни развој

  • Вокали ( А, Е , И, О, У)
  • Плозиви ( П, Т, К, Б, Г, Д)
  • Полувокали ( Ј, В)
  • Фрикативи ( Ф, Х)
  • Соналти ( Л, М, Н, Њ)

Допуштена су одступања од правилног изговора за гласове: С, З, Ц, Ш, Ж, Ч, Џ, Ћ, Ђ, Р и Љ ( да буду умекшани, да се замењују другим гласовима нпр. шума- сума, чича- ћића, Цеца- Сеса, риба- либа....)

Од 4. до 5. године

Језички развој

Дете на овом узрасту користи већи број именица, глагола, придева, предлога, пилога...

  • Превазилази стадијум набрајања (описује једну или две радње тј. схвата узрочно-последичне односе са слике)
  • Одговара на питања: ,,Шта радиш када си гладан, жедан, када ти се спава, шта је јутро, подне...’’
  • Може да опише за шта се употребљавају назначени предмети (чаша- да пијем воду, лопта- да се играм...)
  • Реченица је проста и просто-проширена (4-5 речи у реченици) али може и да понови реченицу која не прелази 20 слогова (,,Кад је леп дан деца се играју у дворишту’’)
  • Социјална комуникација је на вишем нивоу
  • Користи будуће време у говору
  • Прати три НЕВЕЗАНА усмена налога, без геста („Дај оловку, отвори врата и баци папир у канту“; „тапши рукама, устани и скочи“)
  • Разуме речи испод, између и на средини
  • Именује бар пет боја
  • Механички броји до десет
  • Препознаје и именује бројеве 1, 2 и 3
  • Именује другарице и другове
  • Зна одговоре на нека питања о личним информацијама: име, презиме, број година, град у коме живи, број телефона, пол...

Говорни развој

  • Деца на овом узрасту правилно изговарају и гласове: С, З, Ц
  • Допуштена су одступања од правилног изговора за гласове :

     Ч, Џ, Ш, Ж, Ћ, Ђ, Р и Љ

Од 5. -6. године

Језички развој

  • Дете почиње да разликује и изговара парове речи сличних по звучности ( кост-гост, сека-зека...)
  • Користи пуне реченице да комуницира јасно (4-6 речи у низу)
  • Може Вам јасно испричати/препричати неки догађај
  • Разуме и користи компарацију у говору (краће, дуже, теже, лакше...)
  • Прати линије оловком
  • Зна да нацрта човека са детаљима
  • Пише своје име
  • Броји самостално до 15
  • Зна да именује све основне боје
  • Зна да именује и да нацрта основне облике (круг, квадрат, троугао, овал, правоугаоник...)
  • Разуме концепт времена (сате, јутро, ноћ...)
  • Почиње да сазнаје и разуме да различите речи могу имати исто значење, као и да исте речи могу имати различито значење – синоними, хомоними ( врт-башта; сто-број и део намештаја)
  • Почиње да препознаје риму, раставља речи на слогове, препознаје и именује први и задњи глас у речи, раставља речи на гласове (анализа) и саставља реч од појединих гласова (синтеза), препознаје симболе слова и бројева, зна да именује речи на задати глас, зна да препозна да ли је задати глас на почетку у средини или на крају речи
  • Схвата појам супротности- антонимија (није здрав него је...)
  • Све самосталније прича причу по сликама (минимум 4 слике)
  • Препричава кратке приче
  • Почиње да користи све сложеније реченице
  • Описује и решава проблем ситуације (нпр. ,,Шта би морао ра урадиш када би те неки твој добар друг замолио да му нешто даш, а ти то немаш’’)

Говорни развој

  • Деца на узрасту од 5 до 6 година правилно изговарају све гласове. Дозвољена је супституција гласа Љ гласовима Л или Ј, а до 7. године правилно изговарају све гласове српског језика

 

Уколико сте били у недоумици када је време да ваш малишан скине пелене,а због настале ситуације нисте били у могућности да чујете наше мишљење, овим текстом вам пружамо потребну подршку.

Да ли постоји идеално време за одвикавање од пелена?

 

За одвикавање од пелена потребно је да дете достигне одређену зрелост која је  неопходна у процесу развијања мокраћне бешике и црева.

 Статистика каже да деца углавном постају зрела  и способна да контролишу физиолошке потребе између 18. и 24. месеца. Управо је то време када би родитељи требало да почну са одвикавањем од  пелена.

 

Знаци да је дете спремно за скидање пелена

 

  • Дете остаје суво дуже од два сата,
  • После велике нужде тражи да га пресвучете и оперете,
  • Отворено каже да му пелена смета,
  • Само тражи ношу или седа на њу.

 

 

.Наш предлог је да меду обученог у гаћице и панталонице уз помоћ детета раскомотите и заједно са дететом стављате на ношу.

“Стави Снежана меду на ношу да пишки.Он не воли да буде мокар.Хајде медо пи пи шшш.Ево Снешка и теби ноша.Покажи меди како ти већ умеш да пишкиш у ношу.“

Ставите дете на ношу и поштујте његов избор колико ће на њој седети.

Сајтови који вам могу бити од користи:

https://najboljamamanasvetu.com/8-montesori-recenica-za-uspesno-odvikavanje-od-pelena/5d3b00f0bee16c0afb6f7b83#page=5

https://www.bebac.com/tekst/kada-je-vreme-za-odvikavanje-od-pelena

                                     

                                                              Медицинске сестре васпитачи вртића "Снежана"

 

У  новонасталој ситуацији , када смо изоловани од многих активности које су биле значајне за наше функционисање и функционисање наше деце, много више времена проводимо уз тв, компјутер, различите инетернет садржаје, мобилне телефоне. Зато, не смемо заборавити да медији могу имати штетан утицај на  развој детета и да децу морамо заштитити од непотребних информација.

Технолошки развој и дигитална писменост јесу битни фактори у дaљем развоју и напредовању. Техника нам је сада неопходна да бисмо комуницирали и наставили рад и то нас не спречава да се поред виртуелних дешавања окренемо великом богатству  као што је писана реч.

Пред нама је прави тренутак да учимо децу да воле књиге !

Читањем детету неке књиге , приче , песме , нећемо само квалитетније искористити време , већ ћемо детету дати могућност да развија своју интелигенцију, да запажа, памти , закључује, богати свој речник и развије сложенију реченицу, да машта, да постане креативније, да проширује стечена и усваја нова знања, да усваја моралне вредности и хумане поуке.

Да деца не би била само пасивни слушаоци, подстичите их да буду активни ствараоци. Идеја и предлог коју можете искористити јесте да дете буде аутор књиге „Мој дневник“. Све оно што прочитате детету оно може илустровати у својој књизи , као један приказ,причy по сликама или стрип, уз обраћање пажње на битне детаље из прочитаног. Поред познатих , дете може у својој књизи да има и нове приче. Да дете успе, потребна му је ваша, родитељска подршка, причајте са децом о ономе што сте прочитали, о ликовима и јунацима из прича, песама, њиховим особинама, описујте их заједно (користите што више описних придева), извуците поуку из прочитаног текста, питајте их да ли су нешто ново сазнали и научили, шта је то што им се допада или не (овако подстичете и развијате комуникацију). За ствaрање нове приче , можете користити познате јунаке  из бајки, ти познати ликови могу добити нове особине и нове авантуре; можете унети промене у неку причу, мењајући крај, или неки деo који дете жели; дете може бити у улози главног јунака и тако осмислити нову причу (тако ће дете бити ближе разумевању туђих осећања).

Уз све ово , cа дететом свакодневно причајте о сталним дешавањима око нас, како о лепим, неизбежно и о оним која су мање лепа. У својoj књизи, дете има прилику да ликовним путем, из свог угла, забележи шта је за њега тог дана била најважнија вест, да ли постоје неки евентуални проблеми са којима се суочава, kако воли да проводи време , шта ради и како се забавља, cвоје доживљаје а време које проводи код куће , да „пише“ приче о својим другарима које не виђа. Књига може бити по данима, дете може неким симболом представити сваки дан у недељи  и тако знати који дан је настала која прича. Корице књиге дете може украсити по избору; књига може настати од обичне свеске или од папира који ће се на крају спојити у једну целину! Кад поново почне да ради вртић, свако дете може донети своју књигу и представити је у групи другарима . Слободно , без оптерећења, оваквим радом ваше дете ће у школу кренути са позитивним ставом према књизи!

                                                                                                   Вртић „Славујак“

                                                                                                   Васпитач : Милица Будишин

 

Припрема деце за полазак у школу

Деца читање и писање усвајају по поласку у школу , али се у предшколском периоду  развијају вештине које утичу на те процесе  , а то су:

  • Аудитивна и Визуeлна перцепција,пажња и меморија
  • Просторна оријентација (Сукцесивне функције-праћење следа у времену и простору)
  • Визуелно‐моторна и слушно‐моторна координација
  • Графомоторика
  • Језичка компетенција (граматичка правила)
  • Пажња и концентрација
  • Гласовна анализа и синтеза
  • Правилна артикулација гласова

Дете пре доласка у први разред треба да свлада све предчиталачке вештине, јер су оне нужан предуслов за стицање читалачких вештина. Вештине овладавања слоговима, римом и гласовима, односно фонолошка свесност су најбољи показатељ успеха у почецима усвајања читања и писања.

Аудитивна и визуелна перцепција

Аудитивна  перцепција је процес  субјективног доживљавања  једног акустичкогстимулуса који може бити различит. Аудитивна перцепција и меморија  подразумевају процес пријема,обраде и задржавања слушних дражи, сигнала и акустичних знакова. Поремећај у пријему,обради или задржавању слушне дражи доводи до тешких последица у развоју говора и  језика- артикулациони поремећаји,поремећаји у читању и писању,разумевању. Аудитивна перцепција подразумева:  Аудитивна пажња,  Аудитивна  меморија,  Аудитивна дискриминација.

Визуелна перцепција се односи на непосредно опажање , али опажање са увиђањем . У развоју визуелне перцепције постоје две развојне фазе .

 До четврте године живота дете види јединствене (једноставне ) објекте и целине , без икаквих детаља .

Визуелна диференцијација почиње да се развија од четврте године и траје до девете када се завршава њен развој , тј. визуелна перцепција сазрева између четврте и девете године . Визуелна перцепција је нарочито корисна када се развија у складу са моторношћу очију и руку јер олакшава процес читања, писања, цртања као и савлађивање других вештина у школи .  Она је очувана ако дете успешно именује предмете, показује именоване предмете и описује њихову функцију , односно употребу ....

Анализа и синтеза

Да би дете било у стању да напише одређену реч, односно скуп слова која носе одређено значење, дете мора претходно овладати анализом и синтезом гласова. Анализа подразумева способност набрајања гласова који се налазе у одређеној речи, односно способност растављања речи на гласове које је чине (пас = п-а-с). Гласовна синтеза подразумева разумевање речи изговорене глас по глас, односно способност састављања редом изговорених гласова у реч (п-а-с =пас). И код вежби синтезе као и код анализе почиње се од речи састављених од три гласа и не прелази се на дуже речи док се не усвоји принцип.

Просторна  орјентација и схватање просторних релација

У овом сегменту важну улогу имају поред вида ,пропиоцептивни и кинестетички осећаји.Исто тако поред покрета очију и главе у разликовању просторних односа изузетно важну улогу имају руке.Рука има значајну улогу у+и у просторној орјентацији.Развој просторне орјентације зависи од стимулације средине и њених подстицаја.Ради поспешивања структуирања простора у раду са предшколском децом неопходно је реализовати сл.циљеве:

*познавање простора око себе и сопствене телесне схеме,правца кретања кроз простор и положаје предмета у односу на себе ,као и развијање појмова о просторним односима:лево,десно,у средини,испред,иза,горе,доле,испод,изнад,поред.

*развијање сопственог тела од спољашњих елемената,схватање простора независно  од себе што подразумева сагледавање сл.релација међу предметима:унутар,изван,дуж предмета,на граници ,преко,испред,иза,поред,наоколо,између,дотичу се,секу се,обилазе се...

*мењање тачке гледишта у посматрању простора са становишта других на ствари,на себе  и из перспективе других ствари.

*трансформисање простора(нпр.растављање неког облика на делове и њихово поновно спајање у целину,савијање папира и тд.)

*реконструисање сензомоторног простора представљањем уз помоћ очигледних средстава(макета,фотографија),замишљањем простора по сећању,или простора који није лично доживљен,а затим их комбинује.

Развој просторне орјентације и формирање одређених појмова  просторних односа одвија се утврђеним природним  редом.Тако се најпре формирају појмови:горе и доле,затим напред и назад, а знатно касније лево и десно. Осим у усмереним активностима, прилике за развој ових способности су у изобиљу и у многим другим, свакодневним активностима заступљеним у вртићу. Такође, развој просторне орјентације је важан за процес савладавања технике читања и писања. Пр: пише се и чита са лева на десно, одозго на доле, по узорку зна повлачити линије од црте до црте, од тачке до тачке, равне, кружне и таласасте линије...

Развој  графомоторике

Да би се графомоторичке способности адекватно развијале неопходан је правилан развој , како грубе, тако и фине моторике прстију, шаке и руке. Графомоторичка спремност је један од битних критеријума  на основу којег се утврђује да ли способности појединог детета омогућавају учествовање у настави и усвајању школских вештина. Графомоторичким вежбама подстичемо правилно држње оловке, правилан притисак оловке на папир, јасноћу линије и покета при писању слова.

Деца код које је приметно одступање  у развоју фине моторике и графомоторике вежбамо тако што се враћамо на претходну фазу развоја-нудимо дебље и краће оловке,воштане боје,водене боје, креде,радимо на великим вертикалним површинама са малим задацима за дете(играти се са пертлама,пластелином,тестом,боцкалицама,....). 

Језичка компетенција (граматичка правила)

Добро развијен логички смислен говор је предуслов успешне комуникације што подразумева способност детета да се активно и отворено изражава у окружењу, да јасно исказује потребе, мисли и знања, жеље, као и способност да конструктивно решава сукобе.

Квалитет комуникације зависи, како од развоја логичког мишљења, памћења, перцепције и пажње, тако и од прецизног одабира речи које одговарају контексту и способности њиховог повезивања у исправно обликоване реченице односно. Стога, дете мора овладати различитим граматичким конструкцијама како би његов говор био смислен и разумљив.

Тако развој тече од именице у функцији реченице, преко удвојених именица са глаголом, придевом или заменицом, до низа таквих простих реченица међусобно повезаних везником „и“...па све до правилнио обликованих сложених реченица уз правилну употребу свих врста речи, укључујући и све граматичке категорије: род, број и падеж.

Пажња и концентрација

Пажња је када свест обухвата једну од наизглед неколико могућих објеката или токова мисли. Концентрација и фокализација су њена суштина. Концентрација је способност да своје мисли усмеримо у одређеном правцу,како би смо извршили неки задатак.

Степен концентрације мења се кроз развојне фазе,али у сваком узрасту постоје игре и начини да се она продужи и додатно стимулише.

Паралелно са развојем развијају се и друге одлике контроле пажње,као што су способност одржавања ,тј.вигилност. Вигилност је битан показатељ зрелости. На основу процењивања вигилност пажње показује највиши раст у периоду око 5. или 6.године.

Поремећај пажње може бити и манифестација неких синдрома или неуролошких поремећаја, те је важно благовремено уочавање односно запажање васпитача о својствима тј. обиму, трајању, флуктуацији и интензитету пажње детета.

Да би дете на школском узрасту било у стању да прати наставу, памти и учи, неопходно је радити на оснаживању пажње.

Артикулација

Неправилан изговор гласова је један од најучесталијих поремећаја код деце предшколског и школског узраста, а готово да нема других говорно-језичких поремећаја, који нису пропраћени поремећајем изговора гласова.

У свету у коме живимо и у којем се информације преносе говором, начин изговора гласова има важну улогу, јер утиче на разумљивост поруке и њеног садржаја. Такође, неправилан изговор гласова, чак и у ситуацијама солидне разумљивости поруке, одвлачи пажњу са садржаја поруке на начин говора.

Пре поласка у школу, дете би требало да изговара правилно све гласове матерњег језика.Чистоћа и флуентност изговора омогућавају јасну перцепцију читаног текста, како читаоцу тако и слушаоцу. А када је у питању писање, тада правилан изговор гласова обезбеђује већу правилност употребе одговарајућих слова приликом писања.

Од коликог је значаја артикулација за правилно писање, нарочито у почетку обучавања, показује следећи пример: када су од ученика нижих разреда тражили да пишу с отвореним устима да не би помицали језик, број грешака у писању се знатно повећао.

Како се говор, па и правилан изговор гласова учи имитацијом, од велике важности је детету дати добар говорни модел. Професионална дужност запослених у раду са децом је да усавршавају и негују сопствени говор.

Од квалитета вербалног изражавања зависи и развој језичко-мисаоне основе , што све утиче на успех у школи али и на развој личности у целини.

                                                                            Логопеди  ПУ „Бошко Буха “ Палилула

 

Поштовани родитељи, на следећем линку можете похађати вебинар "Дигитална дадиља", намењен родитељима деце предшколског узраста https://m.facebook.com/events/659026708299248?acontext=%7B%22source%22%3A%223%22%2C%22action_history%22%3A%22null%22%7D&aref=3. Вебинар ће бити одржан 26.08.2020. год. у 17 часова.

 

Поштовани родитељи,

На следећем линку https://drive.google.com/file/d/1JYeaEbwSN0twtSsTJfCTBHUkf-xcW4Y2/view?usp=sharing се налазе брошуре за породице на следеће теме:

  • "Добробит деце предшколског узраста - стварање услова да расту здрава, задовољна и оснажена да се конструктивно носе са изазовима"
  • "Социјално-емоционално учење деце предшколског узраста"
  • "Васпитање пружањем подршке и успостављањем правилa"

Ове теме су изабране јер се родитељске праксе заснивају на разумевању добробити и социјално- емоционалног учења детета, и принципа позитивног родитељства. Оне су основа за промишљање о дугорочним циљевима родитеља у односу на децу и усклађивање васпитних поступака са њима.

Брошуре садрже кратке и једноставне теоријске уводе о темама којима се баве, идеје за родитеље и предлоге заједничких активности са децом.

Молимо Вас, да, уколико сте у могућности, попуните упитнике.

                                                                                              Хвала на сарадњи,

                                                                                               ПУ "Бошко Буха"

 

До краја октобра отворен је интересантан конкурс, на којем могу да учествују и предшколци- Дунавски уметник 2021. године, https://www.mis.org.rs/objave/nagradni-konkurs-dunavski-umetnik-2021/?fbclid=IwAR3xgl1uXYuXYVon9cse1xUFm_fxJxaxywdtd4F4Qp1XBNovSl31A9daik8

 

Позивамо родитеље и васпитаче да погледају и уколико су заинтересовани конкуришу.

 

Адаптација деце на јаслице

Поштовани родитељи,

Полазак у јасле представља, најчешће, прво одвајање детета од чланова породице. Пружањем основних информација родитељима о функционисању јаслица желимо да овај процес олакшамо и Вама и деци. Информатор који смо припремили први је корак у остваривању квалитетне сарадње и стицању међусобног поверења које ћемо заједно градити у интерсу Ваше деце.

Са децом јасленог усзраста раде МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ – ВАСПИТАЧИ, образоване да раде са децом до треће године. Њихов задатак је да планирају и остварују активности којима ће пружати квалитетну негу и подстицати дечји развој (Физички, интелектуални, емоционални социјални) и осамостављивање.