• Тел : 011/ 7292-331
  • Радно време : 06:00 - 18:00
  • Адреса : Прерадовићева 2a, 11000 Београд

Адаптација деце на јаслице

Поштовани родитељи,

Полазак у јасле представља, најчешће, прво одвајање детета од чланова породице. Пружањем основних информација родитељима о функционисању јаслица желимо да овај процес олакшамо и Вама и деци. Информатор који смо припремили први је корак у остваривању квалитетне сарадње и стицању међусобног поверења које ћемо заједно градити у интерсу Ваше деце.

Са децом јасленог усзраста раде МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ – ВАСПИТАЧИ, образоване да раде са децом до треће године. Њихов задатак је да планирају и остварују активности којима ће пружати квалитетну негу и подстицати дечји развој (Физички, интелектуални, емоционални социјални) и осамостављивање.

У оквиру Предшколске установе „Бошко Буха“ на општини Палилула, постоје три развојне групе, у објектима „Бисери“ на Карабурми, „Јежурко“ у Борчи, и „Весна“ у Падинској скели.

Ради што квалитетнијег васпитања и образовања, као и пружања подршке дечијем развоју, развојне групе су свој концепт рада базирале на отвореном инклузивном моделу.

Шта се под тим подразумева у пракси?

  • Пријем, оброци, као и одлазак деце кући обављају се у оквиру редовних група
  • Деца свакодневно проводе време у игри и активностима са вршњацима
  • Дефектолог у сарадњи са родитељима и стручним тимом ,заједнички израђују ИВОП за свако дете. Такође, у складу са ИВОП-ом, актуелном темом, потребама и интересовањима детета, дефектолог прилагођава активности индивидуалним карактеристикама сваког детета.
  • Сви заједно идемо на излете и у позориште
  • Учествујемо на свим манифестацијама на нивоу вртића ( прославе, приредбе...)
  • Учествујемо у сарадњи са друштвеном средином

 Кроз заједничке активности, игре, дружење,шетње интензивно подстичемо интеракцију и комуникацију међу децом, стварамо могућност за вршњачко учење и истинску укљученост деце са сметњама у развоју у подстицајну средину вршњака.

Оно чему тежимо је да наш вртић буде средина која обезбеђује да се сви осећају вредно, безбедно и добродошло.

Предности оваквог концепта рада су:

  • Стварамо прилику за учење по моделу, јер је вршњачка средина подстицајна за децу са сметњама у развоју
  • Остварујемо бољу социјалну интеракцију и социјализацију
  • Дете са развојним сметњама у сваком тренутку има стручну подршку дефектолога, како би се што активније укључило у заједничке активности прилагођене индивидуалним могућностима и максимално развило своје потенцијале

Развијамо емпатију, хуманост, поштовање и уважавање различитости, развијамо толеранцију и самопоштовање код деце типичног развоја.

Сугурни смо, да свако дете има право да развије своје потенцијале у пријатном, сигурном окружењу и подстицајној вршњачкој средини уз адекватну стручну подршку.

Полазак у вртић представља за свако дете промену у животу, важан догађај за њега и родитеље. 

Преузмите илустровану брошуру АДАПТАЦИЈА ДЕЦЕ НА ВРТИЋ

Поласком у вртић делимично се мења дететов начин живљења, мора се прилагодити на непознате особе-васпитаче, вишесатни боравак међу већим бројем деце, нови простор и ствари које га окружују, делимично различит ритам активности, устајања, спавања и храњења.

Време у којем се дете, васпитачи али и родитељ прилагођавају новонасталој ситуацији и у којем се успоставља социо-емоционална веза детета и васпитача називамо адаптацијски период.

Како ће протећи период адаптације, с којим манифестацијама те колико ће трајати зависи од карактеристика личности детета, узраста детета, степена његовог развоја, стања дететовог здравља и породичне атмосфере у којој дете живи. Будући да су деца сензибилна за емоције родитеља и у свом понашању често изражавају оно што родитељи осећају, дететова адаптација и прихватање вртића у великој мери зависи и од тога како родитељ доживљава полазак детета у вртић, какав став има према вртићу и каква је била припрема детета за вртић. Адаптација зависи и од редовног долажења детета (изостанци продужују време прилагођавања).

Сва деца не реагују једнако током адаптације. Нека деца отворено негодују, редовно бурно реагују код растајања од родитеља, нека деца одбијају комуникацију са васпитачем док су друга у потпуности усмерена само на њих. Дете се најчешће не одваја од своје играчке или ранца, као прелазног објекта који му помаже да се осећа сигурније и заштићено. Нека деца су склона реакцијама на физиолошком плану: одбијање хране, одбијање спавања, пробавне сметње, често обољевање, а друга реакцијама у понашању (плач, агресивност,  пасивност).

Нека деца тако реагују само првих дана, код неких то стање траје данима, а код неких се јавља тек након одређеног времена па можемо говорити о могућим „закаснелим“ реакцијама када је дете схватило да је одлазак у вртић постало део његове свакодневнице и коначно стање.

Једна од могућих реакција је и регресија тј. враћање на претходне облике понашања који су већ усвојени и превладани на неком ранијем степену развоја. Тако дете које је успоставило контролу столице може сада опет обављати нужду у гаћице, оно које је комуницирало речима сада опет може прибегавати гестикулацији и сл. Но, такве промене у понашању су пролазног карактера. Оне ће нестати када се дете прилагоди новој средини, тј. када се буде осећало сигурно.

Сва та понашања су нормална у фази адаптације. Она слабе и нестају брзином којом се дете прилагођава околини и успоставља социо-емоционалне односе са васпитачима.

 

 

 

 

Адаптација није готова кад дете престане да плаче већ кад дете почне спонтано да изражава своја осећања, потребе, мисли и способности.

 

Родитељи ће имати прилику да у првим данима поласка у вртић/ јаслице бораве  са својом децом у васпитним собама. Време и начин боравка родитеља у соби, током адаптације, договараће се са сваком породицом приликом потписивања Уговора.

Ево неколико савета како Ви као родитељи можете олакшати период адаптације:

 

  • Ускладите ставове о вртићу унутар породице
  • Упознајте васпитаче са навикама и особеностима свог детета
  • Имајте сараднички и позитиван став према вртићу, представите детету вртић као забавно и весело место а не „нужно зло“
  • Подстичите дете на дружење с другом децом и одраслима
  • Развијајте самосталност детета у храњењу, хигијенским навикама и спремању играчака код куће (у складу са узрастом и могућностима детета)
  • Ускладите ритам живота код куће с вртићким
  • Будите доследни при довођењу детета у вртић, при остављању детета, кратко и срдачно се растаните (а не драматично и дуго, растанак је болан и треба га скратити на минимум)
  • Размењујте информације и договарајте се о свему са васпитачима
  • Допустите детету да понесе своју омиљену играчку у вртић;

 

  • Покажите детету да га волите и кад оно одбија останак у колективу;
  • Разговарајте са дететом о другој деци, о играчкама, о васпитачима, подстичите му интересовање за садржаје у вртићу;
  • Немојте да бежите од детета већ се увек поздравите и искрено кажите када ћете се вратити...и наравно, увек одржите своју реч!

Уколико родитељ има потребу може разговарати са члановима стручне службе о адаптацији деце, специфичним потребама деце, о својим потребама у односу на вртић, оправданости појединих васпитних поступака.

 

Саветовалиште за родитеље (педагог, психолог, логопед) ради по принципу заказивања преко васпитача или на број стручне службе 011/72-92-382

 

 

ДОБРОДОШЛИ У НАШ ВРТИЋ!

 

 

 

 

 

 

 

Детету је потребна подршка одраслих да би успоставило јасне границе дозвољеног и недозвољеног, да научи да се контролише и планира своје акције.

Обично се ово постиже родитељским усмеравањем и примећивањем хваљењем, позитивног понашања детета

 

  • Хвалите, подржавајте и награђујте дечије активности

"Када ми се осмехујеш и награђујеш ме , осећам се вредним пажње и способним"

Да би дете развило самопоуздање  треба му дати прилику да осети да може да нешто уради само. Осећај сигурности и поверења у сопствене снаге важан је део личности.

Развија се од најранијег детињства.

Важно је рећи зашто је то добро урадило и шта је то било добро.

Тако ће стећи реалну слику о себи и својим способностима, развити речник, слушну пажњу....

 

  • Помозите детету да развије своју пажњу и да дели своја искуства

Деци треба помоћ да усмере своју пажњу. Покушајмо да будемо осетљиви и приметимо шта их  интересује, опишемо то речима, дозволимо им да ухвате у руку, опипају, покажемо им шта све може са тим да се ради у складу са њиховим  узрастом и могућностима. Тако деца могу  много више заједно са одраслим него што би успели сами.

Уче да упознаје своје окружење. Како?

Читаћете  кратке приче различитим гласовима да бисте везали пажњу.Тражићете да вам покаже ликове у сликовницама...

Када показујемо одушевљење у одређеним ситуацијама, омогућавамо детету да то искуство издвоји, запамти.

Покажите  како ствари функционишу, чему служе и како се зову.

Детету сте потребни да свет који га окружује добије смисао.

 

  • Проширујте дечији доживљај свог окружења уз помоћ маште, упоређивања, објашњавања...

"Када ми причаш приче и дајеш ми објашњења, чиниш ме заинтересованим и радозналим да откријем више"

Одрасли личи на водича који му открива  свет , пратећи на шта дете обраћа пажњу или сам му скреће пажњу на нешто важно, другачије....

Постављајући питања, упоређујући шта је велико, мало, округло, ..., постаје му подршка, ослонац да уреди информације које стижу до њега,  упоређивати раније дечије искуство са цртежима, уочавати сличности и разлике....

 

  • Имате ли стрпљења да застанете, прекинете тренутне активности и објасните детету оно што вас пита?

Размислите о овој свакодневној ситуацији:

Погледај! концентрација пажње

Шта је то? питање смисла оног што се види

То је чаша! именовање

То је плава чаша са медом . богаћење, ширење

А где је твоја чаша? подсећање..Да ли си је добио од баке..?

 

  • Помозите детету да усвоји правила понашања , поставите ограничења и утичите да поштује вредности и  касније у животу развије позитивну дисциплину.

"Када ми поставиш границе, учиш ме како да се контролишем"

Детету је потребна подршка одраслих да би успоставило јасне границе дозвољеног и недозвољеног, да научи да се контролише и планира своје акције.

Обично се ово постиже родитељским усмеравањем и примећивањем, хваљењем позитивног понашања детета.

Није довољно рећи немој то да радиш. Увек се мора објаснити зашто је нешто опасно. Поред забране неопходно је показати детету све друге могућности. Дете од одраслих учи да задовољава  своје  потребе на примерен начин.

"Стани не дирај"- тражимо да нас послуша без објашњења

"Пази , не дирај, то је вруће!", објашњавамо му зашто треба да нас послуша.

У ситуацијама опасним по дете , прво ћемо га спречити, зауставити да себе или другог не повреди.

Вежбање да размисли  о својим поступцима, планира своје активности, предвиђа последице својих активности. Правила се најлакше уче у игри.

Док гради кулу од коцака, одрасли га пита: " Шта хоћеш да направиш? Како ћеш то да урадиш? Хоћеш ли велике или мале коцке? А ако ставимо овако шта ће се десити...Покушај да на почетак ставиш највећу коцку, па да видимо како ће остале да стоје...

Уместо сталног говорења детету не, важно је показати својим примером шта је дозвољено и пожељно да ради.

Када се дете лоше понаша, често је то вапај у помоћ. Покушајте да откријете шта му то смета или недостаје.Ако су гладни, жедни, неиспавани, узнемирени, биће нервозни и сигурно ће теже поштовати правила!

 

Предуслови за усвајање правила понашања и снаге да се одложе  потребе :

  • Изаберите мали број јасних правила и будите доследни. Поставите јасне границе дететовог понашања са неколико једноставних правила
  • ваша кућа треба да буде сигурно место у коме се дете игра и истражује
  • учите дете да планира
  • усмеравајте дете сугестијама издвајајући значајно и објашњавајући шта може да ради
  • свако не мора да има објашњење
  • ако желите да промени активност , припремите га. Немојте нагло прекидати омиљену активност."Поиграј се још мало, ускоро ће ручак"
  • будите позитивни ( усмерите се на оно шта треба радити, а не шта не треба....."Помази мацу" уместо "Не чупај мачку!"
  • Награди добро понашање мноштвом похвала - деци је потребно одобравање и охрабривање.
  • Покушајте да останете мирни и контролисани - што сте ви сталоженији, дете ће усвојити ваш модел понашања
  • Открите шта дете осећа. Помозите детету да само схвати и саопшти своја осећања. Кад осети ваше разумевање осећаће се добро у "сопственој кожи".
  • Када се дете понаша неувиђајно и себично према другој деци и  одраслима, важно је интервенисати и подсетити на  правила, објашњавајући зашто неке одређене ствари нису дозвољене.
  • Вежбајте емпатију "Како се осећа дечак коме су узели играчку"......важна је осетљивост за друге људе и њихова осећања

 

  • Избегавајте физичко кажњавање

Физичко кажњавање учи нас да се конфликти решавају силом, а не договором.Деци тада схвате да је у реду ударити мањег и слабијег и да се проблеми тако решавају .

Физичко кажњавање само тренутно зауставља неко понашање.Дугорочно не мења понашање.Децу чини уплашеном, беспомоћном.Најчешће се сећају ситуације кажњавања, али не умеју да објасне зашто су кажњени.Зато и не могу да промене понашање?

Свако понекад има осећај да губи контролу.Једино решење је да се  склоните од детета и смирите. Даћете прилику да размислите зашто сте  баш тако реаговали, имаћете времена да покушате да се ставите у дететову ситуацију и размислите шта је све могло да утиче да се дете тако понаша. за децу је важно да се осећају сигурно и заштићено поред нас .

Казне не смеју да понижавају, вређају, постиђују дете.

Ако сте већ подигли руку- боље ударите дланом о длан - тиме ћете зауставити и себе и дете.

 

  • Родитељство није лако.

Деца испитују чврстину  граница.И док  уче заједно са нама шта су лоши поступци , морају да знају да критикујемо поступак, а и даље  волимо наше дете.

Чак и када добије забрану дете може да  се понаша као да га се то не тиче.Израз лица, покрети, непосредна реакција могу да дају утисак да дете не уважава оно што му је речено.Међутим за неку децу је довољно да се само мало сачека да би се добила жељена реакција, за неку је потребно да их боље упознамо и онда ћемо лакше препознати њихову спремност да испоштују забрану, за неку је потребно да се ситуација понови више пута како би научили понашање које се од њих очекује.

Сетите се свих добрих особина вашег детета и добрих ствари које сте му дали.За трајан позитиван однос љубави и поверења између вас и вашег детета неопходно је да је ваше заједничко време испуњено добрим пријатним искуствима, игром, разговором.Када су мали многе ствари раде зато што су нама важне.

 

 

Предности мешовитих вртићких група

  • Атмосфера у мешовитим групама је природнија, сличнија оној која дете очекује у реалном животу. У свакодневном животу увек је неко старији/млађи, способнији/неспособнији, бољи или лошији у некој активности
  •  Деца у мешовитим групама могу истраживати и усавршавати своје вештине вођства,  што би у „чистим групама“ било знатно теже. Многа деца која у групи вршњака немају довољно самопоуздања за улогу вође- у мешовитим се осећају сигурније.
  •  Позитиван је ефекат у савладавању социјалних вештина јер их деца уче на природан а не наметнут и испрограмиран начин, јачају самопоуздање, имају бољи однос према вртићу, а касније и школи.
  • Деца прилагођавају своју комуникацију у зависности од тога да ли се обраћају млађима или старијима: пазе на дужину реченица, тон гласа и начин изражавања- тако стално вежбају комуникационе вештине.
  • Деца подучавају једна другу, старија утврђују своје знање, развијају социјалне компетенције, имају доживљај успеха- то доводи до самопоуздања које је најбоља мотивација  за учење и напредовање.
  • Старија деца у мешовитим групама су најчешће та која иницирају игру и смишљају стратегије и начине укључивања млађих.Млађи су константно изложени комплекснијим начинима решавања проблема које користе старији, тако да стално покушавају и сама да примене сличне стратегије.
  • У мешовитим групама више је социјалних контаката међу децом, више позитивних изражавања емоција и маште а мање надметања и агресивности.
  • Према неким истраживањима много је мање сукоба, који и када се појаве- успешније се и брже решавају. Разлог је тај што млађа деца нису виђена као претња, старија деца прилагођавају своја очекивања и имају више разумевања.
  • Деца више међусобно сарађују, помажу једна другима, деле и размењују ствари,  при чему уче да преузимају одговорност за своје поступке, другим речима постају зрелија и одговорнија.
  • Често се догађа да старија деца која имају тешкоће са регулацијом властитог понашања и да знатно напредују када подстичу млађе на исто. Другим речима, када објашњавају правила и подсећају млађу децу да их треба следити, тада и сама следе правила понашања.
  • Игра млађе деце постаје софистициранија и зрелија него што би то било у тзв. чистој групи, док старија деца побољшавају своје социјалне вештине организујући игру за млађу децу.

 

 

Када је дете узнемирено:

  1. Препознајте и уважите свако осећање свог детета. Напетост је такође емоција и није пријатна
  2. Научите своје дете да дубоко, полако дише, то је лака и веома корисна вештина која му помаже да само себе умири и опусти.
  3. Слушајте своје дете и питајте: „Кажи ми о чему размишљаш“. То ће му помоћи да препозна и открије страшне мисли и сцене које су створене у његовој дечјој машти.
  4. Уместо да инсистирате и разуверавате, питајте дете: „Колико је реално да се (то што га плаши) догоди“: Тако ћете га учити да се супротставља својим “страшним“ мислима.
  5. Питајте своје дете: „Реци ми како би ти могао да превазиђеш ову ситуацију„ и помозите му да се присети свих начина а не да му ви дајете решење. То ће га ојачати.
  6. Одустаните од разних идеја типа: „спаваћеш са мамом ноћас“ или неких других, како би се избегла ситуација која плаши дете. На тај начин се страх још више учвршћује и води новим избегавањима.
  7. Охрабрите покушаје детета да буде храбро без обзира како вам се чинили малим. Користите похвалу нпр.:“ Веома сам поносна на тебе зато што си ноћас спавао сам у свом кревету“.
  8. Радите заједно са својим дететом како бисте препознали и подржали мале кораке који воде већем циљу.
  9. Стварајте прилике да ваше дете вежба да се храбро супротставља, па му гестовима ставите до знања да цените његове покушаје (нпр. „баци пет“).
  10. Препознајте када сте ви сами напети и гласно реците шта ви можете да урадите како би се смирили и решили ситуацију. Ви ћете биди модел детету како се бори али водите рачуна да не пренаглашавате своје „симптоме напетости“.
Радно време 06:00 – 18:00
Пријем родитеља 06:00
Доручак 08:30 - 09:00
Организоване игре и активности 09:00 – 10:30
Ужина 11:00
Поподневни одмор 11:30 – 13:40
Ручак 14:00
Воћна ужина 15:00
Сободне активности и одлазак кући 15:00 – 18:00
Дежурство 17:00 -18:00

Дан поласка у вртић се ближи. Узбуђени сте и узнемирени. Бринете да ли ће дете патити, плакати, да ли ће га други прихватити. Не заборавите да Ваша стрепња повећава дететову несигурност и чини га збуњеним. Зато је важно да будете сигурни у своју одлуку да укључите дете у колектив. Први и најтежи корак је одвајање на које деца различито реагују. Може да плаче, вришти, држи се за Вас и никог не примећује. Овакво понашање означава велики корак у развоју детета - свесно је да се одваја од Вас и научило је да брине. Растанак може бити тежи Вама него детету, дешава се да родитељ очекује проблем одвајања, а он се не појави. Дете се спонтано или уз подршку васпитача придружује другој деци и укључује у активност. Привикавање детета на колектив остварује се поступно, што подразумева остајање сат времена у групи у почетку, а затим се време продужава у зависности од дететових реакција. Тиме се постиже да дете схвати да није остављено и да ћете доћи по њега. Такође, Ваш боравак у соби је обавезан (5 дана), али у договору са медицинским сестрама и потребама Вашег детета, тај боравак може трајати и краће и дуже.

Покушајте да своје радне обавезе прилагодите краћем боравку детета током првих недељу, две дана. Можда ће тај период бити и дужи, а о томе ћете се договарати са медицинском сестром васпитачем.

Препорука је да дете у периоду привикавања, понесе са собом омиљену играчку, ћебенце, сликовницу или неки други предмет за који је везано како би уз себе имало нешто познато и њему важно.

Здравствена потврда и картон – попуњен и оверен код изабараног педијатра у Дому здравља који предајете медицинској сестри- васпитачу.

Обућа коју ће дете користити само за боравак у соби. То могу бити патофне, патике или ципеле. Обућа би требало да буде удобна, да омогућава несметано кретање, да држи дечје стопало и на тај начин буде безбедна.

Уколико дете користи дуду/цуцлу/варалицу она мора бити у својој кутијици обележеној именом детета.

Флашица коју дете користи за узимање напитака мора да има поклопац и да буде обележена именом детета.

Резервна гардероба стоји у ранцу или кеси обележеној именом детета.

За децу која користе пелене потребно је донети минимум 2 комада за целодневни боравак и то са обележеним именом детета.