Здраво другари, ​Моје име је Бошко Буха, али не онај прави, не онај Бошко Буха за кога су чули ваши родитељи, баке и деке, који је запамћен као један од највећих хероја, не... Ја сам само по њему добио име.​

Када сам први пут саградио кућу, пре много година, сви малишани из комшилука су похитали да је виде. Играли би се у мом дворишту, учили, јели и спавали када се уморе од свега тога. У почетку их је било толико мало да сам могао на прсте да их избројим. Како се из моје куће по цео дан орила дечја граја и смех, све више деце је долазило, па сам убрзо морао да направим још једну кућу. Па још једну. Још, још, још...

Данас, драги другари, имам преко 35 кућа и свакога дана на моја врата уђе хиљаде и хиљаде малишана. Свака од тих кућа има своје име. Једна од њих је чак и теби добро позната, а зовеш је - вртић. Како се зове твој вртић? Ах, па то ми је једна од омиљених! Чудна кућа је тај вртић, знам... али то је оно што сам ја.​ Веровали или не, данас је мој сто први рођендан. Хеј! Знате ли некога ко има сто једну годину?​

Сваке године сви моји малишани организују ми рођенданску забаву. Заједно са својим васпитачима спремају приредбе, играју, певају... сви се дивно проведемо! Ове године си и ти позван. Сигуран сам да си чуо да је у Србију дошао онај неваљали вирус “Корона”. Због њега ће журка бити другачија него иначе - уместо да ти дођеш код мене, ја ћу доћи код тебе. Не купуј ми поклоне, не прави ни торту.

Све што је потребно је осмех на твом лицу и мало маште. Осмех за мене, а машта за представу!​ Какву представу? Рођенданску! Узбуђен сам што ћу ипак прославити свој рођендан, а и зато што ћеш овог пута и и ти бити део тога!​ Ускоро ће вирус отпутовати, а онда ћеш поново моћи да уживаш у мом топлом дому, твојој другој кући твом вртићу

Срећан нам рођендан Твоја П.У. „Бошко Буха“

Васпитач млађе групе „Јежурко“ Кристина Јовановић