ТИМ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ И ПОДСТИЦАЊЕ ДАРОВИТОСТИ
Значај ране идентификације и подстицање развоја даровите деце предшколског узраста честа је тема у новијој литератури. Простор за препознавање и развој даровитих, као главни извор за учење и развој изван породице, јесу вртићи. Последњих неколико година у нашој зенљи је знатно већа пажња посвећена откривању и развоју даровите деце предшколског узраста.
Све више високошколских установа за образовање васпитача у својим програмима има заступљене предмете или теме које се односе на рад са даровитима. Тиме су и компетенције васпитача за рад са даровитима веће.
Васпитач, као први стручњак који је у прилици да уочи потенцијале деце у групи са којом ради, има тежак задатак да препозна даровиту децу, јер се већина параметара за процену односи на школски узраст. С обзиром на чињеницу, да показивање одлика надарености у предшколском периоду још увек није поуздан знак даровитости, могуће је говорити само о потенцијалима.
„Даровитост треба посматрати као развојни феномен, јер она не постоји другачије, него као потенцијал за будућа постигнућа“, наводи амерички психолог мађарског порекла Чиксентмихаљи (Csikszentmihalyi, Rathunde & Robinson, 1986. u Altaras – Dimitrijević, 2006, стр.19).
Многобројна истраживања потврђују тежину процене даровитих и могуће грешке при процени. Наиме, има деце која су повучена, делују незаинтересовано, ћутљива су и неприметна, а заправо нису још освестила своје потенцијале. Можда их никада неће ни освестити уколико изостане утицај родитеља и васпитача у њиховом откривању, подстицајно окружење и жеља детета за тим (унутрашња мотивација).
С друге стране, изазов у процени могу бити деца са веома израженом потребом за кретањем, упорним и честим постављањем питања, израженом знатижељом. Врло често, таква деца буду препозната као хиперактивна, уместо као потенцијално даровита. Чак и у ситуацији када је процена исправна, треба водити рачуна о томе да се не упадне у замку „етикетирања“ детета, без обзира о којој се процени ради.
И даровитост може собом носити терет, ако је код детета изражен низак степен самопоуздања. Може се догодити да нестане почетна мотивација, интересовање, разиграност, маштовитост, због превелике одговорности детета да неће успети да реализује све што се од њега очекује.
ПИТАЊА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ И РЕФЛЕКСИЈУ СОПСТВЕНЕ ПРАКСЕ
1. Да ли смо, као практичари, свесни ситуација у којима можемо препознати надареност код деце?
2. Да ли разликујемо различите врсте надарености?
3. Шта предузимамо у тим ситуацијама?
4. Какве акције бисмо могли предузети у тим ситуацијама?
5. Шта нас спречава, шта нам помаже?
6. Да ли мислимо да у будућности можемо у тим ситуацијама другачије одреаговати, како би надареност била подстакнута?
Уколико имате одговоре на ова питања, поделите их са нама, ако не, придружите се нашем тиму како бисмо заједно отклонили ове и друге недоумице!
Е-mail: darovitostim@gmail.com
Тим за препознавање и подстицање даровитости
