У вртићу „Славујак“, 28. априла 2026. године oдржана  је радионица РГПНВ под називом „Сигуран васпитача у пракси – сигурност у комуникацији и јавном наступу“, намењена новопримљеним васпитачима и медицинским сестрама-васпитачима. Радионица је окупила 21 учесника, што још једном потврђује да потреба за оваквим видом подршке не само да постоји, већ и да расте.

Тема радионице није  изабрана произвољно, већ је  проистекла из анкета и консултација са новим колегама током посета вртићима. Већина њих је навела да им је потребна подршка у комуникацији са родитељима и презентацијама и јавном наступу (активи, родитељски састанци и сл.). Управо из тих разлога, радионица је осмишљена тако да се о овим и сличним недоумицама, несигурностима и изазовима отворено говори, али,  што је још важније, увежбавају конкретне ситуације из праксе. Посебну вредност радионици дале су интерактивне активности и игре улога у којима су учесници имали прилику да се опробају у ситуацијама са којима се свакодневно сусрећу у раду – од разговора са незаинтересованим или незадовољним родитељима до постављања граница и сигурнијег наступа пред групом. Иако је код дела учесника у почетку била присутна извесна несигурност, посебно када је реч о излагању пред непознатим колегама, током радионице је било видљиво постепено опуштање и све већа укљученост. Посебно је значајно што су и најмлађе колеге, које су тек закорачиле у професију, на крају радионице показале већу спремност да се укључе, размене мишљења и испробају нове начине комуникације. Управо тај процес – од почетне резервисаности до активног учешћа – један је од највреднијих исхода оваквих сусрета. Радна група за подршку новопримљеним васпитачима током ове прве године свог постојања континуирано окупља све већи број заинтересованих колега. Охрабрује чињеница да се нови учесници све чешће укључују по препоруци својих колега који су већ имали искуство рада у оквиру наших радионица и посета вртићима. То говори о значају међусобне подршке и поверењу које се гради унутар професионалне заједнице. Утисци након радионице били су изузетно позитивни – учесници су посебно истакли значај конкретних примера из праксе, као и могућност да у сигурном окружењу испробају различите начине реаговања. Многи су изразили жељу да се овакви сусрети наставе, наглашавајући колико им значи простор у којем могу да уче, деле искуства и оснажују се за свакодневне изазове. Иако ће временом напустити групу новопримљених васпитача, оно што остаје јесте искуство заједничког учења и подршке – као важан ослонац у даљем професионалном развоју.