ВРТИЋ "СУНЦОКРЕТИ"
У вртићу „Сунцокрети“ јаслена група је у оквиру пројекта „Шта све можемо са тестом?“ истраживала, стварала и учила кроз практичне активности припреме хране.
Полазећи од дечјег интересовања, деца су се опробала у припреми палачинки, а затим и у мешењу и обликовању теста за хлеб, преузимајући улогу правих малих пекара. Кроз мешење, додавање састојака и посматрање како тесто нараста, деца су стицала нова искуства, развијала фину моторику, стрпљење и сарадњу.
Активности су протекле у духу заједништва, радости и откривања, а процес је деци био подједнако важан и занимљив као и резултати њиховог труда.
У млађој васпитној групи, у оквиру пројекта „Шта ћу бити кад порастем?“, деца су се кроз игру упознала са занимањем поштара.
Ситуација учења започела је писањем писама. Деца су са великим узбуђењем цртала и „писала" поруке, затим су лепили марке и ,,писали" адресе, учећи чему оне служе и зашто су важне. Када су писма била спремна, убацили смо их у поштанско сандуче.
Већ сутрадан деца су преузела улогу службеника поште: печатирали су писма, пажљиво их разврставали и припремали за поштара који ће их испоручити. Радост је била још већа када је једног дана на врата групе позвонио поштар и донео писма.
Кроз симболичку игру и непосредно искуство деца су развијала комуникацију, сарадњу и разумевање улоге различитих занимања у свакодневном животу.
Млађа васпитна група је у оквиру пројекта „Шта ћу бити кад порастем?“ посетила канцеларију сестре за превентивну здравствену заштиту.
Током посете деца су имала прилику да се упознају са њеним позивом, значајем бриге о здрављу и прибором који користи у свом раду. Са великом пажњом су посматрали инструменте, мерили су тежину, постављали питања и разговарали о томе како се чува и унапређује здравље. Након посете, у радној соби је настављена симболичка игра у којој су деца преузимала улоге лекара и пацијената. Стрпљиво су чекали свој ред у чекаоници импровизованог Дома здравља, смењивали улоге. Кроз игру су прегледали, давали савете и бринули једни о другима, продубљујући своја сазнања и развијајући емпатију и сарадњу.
У старијој групи, у оквиру пројекта „Где се крију осећања?“, заједно истражујемо богати свет емоција и начине на које их препознајемо, разумемо и изражавамо.
Током игре спонтано је настао „круг осећања“ простор поверења у ком деца имају прилику да искажу како се осећају, да своја осећања покажу покретом или мимиком, као и да их поделе са другом. Кроз разговор и међусобно слушање учимо да препознамо туђе емоције и да их уважавамо. Посебну радост деци доносе пантомимичке игре у којима глумимо различите ситуације и покретом представљамо одређено осећање, док остали покушавају да га препознају. Направили смо и „коцку осећања“, коју користимо у игри представљања и именовања емоција. На предлог деце настала су писма „пуна љубави“, која су са поклонили члановима своје породице. Деца су охрабрена да изразе и деле своја осећања, градећи односе испуњене разумевањем и блискошћу.
У групи пред полазак у школу, током пројекта „Бројке и слова“, деца су кроз игру истраживала свет слова и бројева.
Препознавали су слова у речима, повезивали глас и слово. Кроз игру деца су учила бројеве, бројали, упоређивали количине и решавали једноставне рачунске задатке.
Посебно место у пројекту имале су друштвене игре, кроз које су деца развијала сарадњу, стрпљење, пажњу и поштовање правила. У заједничком раду јачали су самопоуздање и сигурност, припремајући се за нове изазове који их очекују у школи.